Дело

НОВА ГОДИНА 34б јасет разговора и иоговора. У очи Нове Године, тако око ужине, иде Влада са Марком Столескпм оздо кроз село. Кад бно код Јовине чесме, Мара пред њпм! Он скрену десно. Она пред њпм: — Куда? — вели. Влада иогледа Марка, узврнољи се да иропадне у земљу. — Иди, Бога ти, Маро; овдеје улица, гледа свет, — вели јој, а сав нребледео. — Па што, ако гледа свет?! Да ли крадем што год, или лажем кога... можда тебе?... Што си давао реч? Што сн писао!.. Шта је ово? — вели му и показује прстен на „домалом“ десне руке. Он онет пође у страну, али она онет нред њпм: — Знаш ли, море, шта he бити?!... Дб, дб!... Довео си ме до... до... па повуче убрус к лицу, а сузе јој ночеше да капљу. Влада већ заборавио на Марка, који их посматрао и нитао се у чуду: „Шта је ово?! — Девојка неиспрошена, на сред улице, на овако! Ово код нас још није било!“ — Али укућани! — промуца Влада и обазре се око себе, па, кад спази Марка, учини му се као да се спуштају сви кровови оближњнх кућа, заједно са снегом, да га поклоне. — Шта укућани?! — вели Мара и новуче убрус к лицу. — Баба, стриц, бата-Јанко... — Баба, стрнц, не знам ко! И ти си ми човек што је впдео „свет!“... Ја немам с њима носла, — имаћу да чинпм своје према њима кад дође ред; него ти... ти! Он климну главом у знак неког одобравања, потврде, не зна ни он чега. тек да се псколеба, па додаде: — „Доћи ће Деспина“... И опружи корак. — Добро! — каже она и заврте главом, па као срна скрену лево, прескочп ограду и изгуби се у Ђероским баштама. — Шта би ово, Владо? — пита га Марко смешећн се и помисли у себи: „Збиља згодан пар!“ — Ништа, ништа, — каже Влада н журно одмиче да се што пре удали од њега понављајућн „До впђења!“ н „Други пут разговараћемо!“ Сврати кући, нађе Деспину и с њоме се дуго нешто раз-