Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 457 само овде, него још на неколнко места) да је лађа била Чехова '(то, оспм тога, аначи п да иначе овај извор није с разумевањем читао, јер није ово једпно место у документу где се каже да је лађа била Јеронимова). Најзнатнпје је пак да Томић ablegen (истоварпти), преводи са „конфисковати“. Али најочигледније ноказује како Томић мало зна немачки ово место: Daranf hat sich Cristoff Walderstainer mitsambt etlichen knechten vnnd 4. shifflein oder parkhen aufgemacht vnd dem shdf vngeuarlich ain Teutsche meill weitt zugefarn vnnd am ersten mit ainer parkhen, darinn etlich personen, mit im gleich zuuersteen als wellen dieselben auch geu Venedig mit inen farn, nach maln aber ain parkhen mit den das souill leut auf das scheff khomen, d ^s sy des Turkhen mit den siben personen gewaltig gewesen s“in. die anderen zwo parkhen auch zuegefarn, darnach das sheff auf Meran gewenndt vnd die Turkhen gefanngen (Miklosich, ibid. 32). Томпћ то преводи овако: „На то овај (Кристоф) с војницима дође да ухвате брод, али из овог беху одбегли Скендер-бегови људи, зато се за њима да потера, која их ухвати, доведе у Маран“ (Глас 62, стр. 79). У ствари, од овога свега што нам Академик прича у оригиналу нема тако рећи ништа. Јер нити су Скендербегови људи били одбегли (?) с брода, нити је за њима послата каква потера, која их је ухватила. Извор нам и сувише јасно каже да су они ухваћенп на самом броду, с кога нису ни покушавали да беже а камо ли да су побегли. Не зна латински, не зна италијански, не зна немачки, а главнп су му извори на латинском, пталијанском, немачком. Његове су „расправе“ стварно лоши слободни преводи и састављене маказама. Аљкав је за причу. Пунп академска издања масама багатела. Пише једним српским језиком кога би се иостидео сваки гимназијалац. У моралном погледу има чудновате појмове. Па зар може такав „научник“ н даље остати у С. Краљ. Академији Наука као њен редовни члан? Н. Вулић. СВРШИЋЕ СЕ