Дело

478 Д Е JI 0 зимњем течају 1895/96 број ученика износио је 1940, међу којима је било 580 женскпх. У Норвешкој студентска лруштва Verdavidi (радикално) од 1888. n Heimbdal (консервативно) од 1891. марљиво су радила на народном образовању, и то најпре издавањем популарно-научних књига п оснивањем народних књижница, а од 1893. бесплатним предавањима за раднике. Сличан покрет опажа се и у Шведској. У Француској су образована студентска друштва са задаћом, да у местима око својих университетских градова држе вечерња предавања пред радницима. У Н е м а ч к о ј је Друштво Коменски упутило у зиму 1897/98 позив немачкпм студентима, да узму учешћа у радовпма на народном образовању. Године 1901. Савез за народне курсове од наставника великпх школа у Немачкој царевини изјавио је потпуну сагласност са учешћем академске омладине у народном васпитању, а 1903. изјавио је, да томе ваља веома јако тежити. Првп курсови, које су приредили студенти у Немачкој, били „Слободни продужни курсови за раднике“ у техничкој великој школи у Берлину (Шарлотенбургу) 1901. године. На овај пример угледали су се скоро сви осталп университетп. Скоро свуда су се ограничавалп на наставне предмете народпе школе, нарочито на немачки и рач? н. Управник курса претресе градиво свакога појединог наставног часа п објаснп га у главним потезима; управници вежбања, од којих се свакоме даје по једна група од осам до десет слушалаца, говоре о појединостима, одговарају на питања, поправљају, птд. Овакав важан нокрет иренеће се сам собом и на аустриске университете. Велики успех имало је предавање „Данашњи студент и народ", које ,је у Бечу држао д-р Зоненшајн, секретар социјалног студентског круга у Минхен — Гладбаху. Што студенти довољно рано науче ценити вредност рада за друге, што долазе у положај, да помажу оне, који су интелектуално немоћнп или који стоје испод њих, то их мора издизати и давати им неку свест о 'сназп. А поред ових етичких вредностп долазе вредности реалне природе. Кад би додира са радничким круговима било већ у университету, онда понеки студепат не би после положених исппта стајао тако безмоћно и једнострано пред задаћама, које га очекују. А овим је уједно наглашено, да би студенти свих ф а ку л те т а у свима великпм школама требало да се ставе у службу народном образовању. Студентпма философскога факултета, који хоће да се одаду наставничком позиву, могла би настава у радничким курсовима послужити као ваљана припрема за будући наставнички рад, нарочито с тога, што врло мало наставника виших и средњих пкола имају иначе прплику, да се упознају са наставом у основној школи. У радничким курсовима ваљало би предавати ове предмете: немачки и рачун у по три ступња, лепо писање, техничко цртање, хемију свакодневног жпвота и општа вежбања у примени наставнога градпва разних курсова: доцнпје треба да дођу п поједина предавања из земљописа, историје, хигијене u т. д. К>рсовисе могу проширити дискусијама, ексурснјама, вођењем у музеје, посећивањем позоришта и др. Учесници у курсовима морали би најпре научити да правилно читају, говоре, пишу и рачунају. Претресање ролитичких и верских питања морало би се сасвим изоставити. Врло би добро било, да студенти, пре но што почну радитп као наставници и руковаоци вежбања, најпре неколико часова хоспи-