Дело

Б Е Л Е Ш К Е 479 ТУЈУ У основној школи или вежбаоници. Просторије за наставу и оно мало наставнпх средстнва могли би се потражити од оиштинских школа илн других паставних завода. Радницп би морали плаћати можда мпнималнн улог од 1 круне за цео курс. После предавања Лосова развила се дебата п донесена је ова резолуција. Педагошка секцпја поздравља иредлог предавачев као врло користан п којнје и у пнтересу будућих наставника, п нарочито желп, да овој ствари иоклоне пажњу представници педагогике у унпверситоту. V / ' Књидевни ^ом^урси. Српска Краљевска Анадемија расппсује стечај за награду из задужбппе пок. Д. Стаменковића за 1911 годину. По тестаменту иокојникову списи, којп се штампају о трошку ове задужбпне. раздају се народу српском бесплатно и с тога морају битп написани популарно и говорити: а) о Српству и српској мисли; б) о отачаствољубљу; в) о верп; г) о моралу п истини; д) о раду и прилежању; ђ) о чувању здравља. Писцп могу, из које било од овпх областп, бирати тему коју хоће и разрадити је у којем било нњижевном облику. Списи овп не могу бити већп од 16 нп мањи од 8 штампаних табака, а иодносе се Српској Краљевској Академији до краја септембра 1911 године. Такмпчити се могу у првом реду орпгппалнп списп а за тим п преводи. Спис, којн буде примљен као најбољи, добпва награду од 1000 (хпљаду) динара у злату, а награђенп спис штампаће се о трошку ове Задужбпне. Поред ове награде писац добива п 200 (двеета) комада књига и спис остаје својнна његова. Српска Књижевна Задруга, да би могла давати својим задругарнма више нове, оригиналне забаве, расиисала је стечај за оригиналан р о м а н или прпповетку, до сада нештампане, у величини једне обичне књиге редовнога издања Задругпна! Рок је овоме стечају 1 април 1911 године. Најбоље од поднесених дела, примљено за издање Задругино, наградиће се, изузетно од Правилника, до 100 динара по штампаном табаку, а с помоћу фоЕаОва у Задрузн; остала пак, ако бп се такође могла прпмити за Задругина издања, наградиће се 60 до 80 динара по штампаном табаку. Читу^Ба. f Д-р Лаза Костић. — 26 новембра ове године умро је у Бечу, у 70-oj годпии свога живота, д-р Лаза Костић. — Пок. Л. Косгпћ рођен је 30 јануара 1841 године у Ковпљу. По свршетку ирава у Будимнешти 1866 године био је кратко време наставник у српској новосадској гпмназпјп, па је иосле служпо у суду. Био је uoсланпк на народним-црквеним саборима. У Београду је трп године уређивао лист либералне странке „Срас.ку Независност“, па је, после зајечарске буне 1883 провео неколпко годнна на Цетињу, уређујућп „Глас Црногорца“, где се иознао u нарочито сиријатељпо са пок. Симом Матавуљом. Лаза Костпћ је бно веома прослављен'песнпк, особито међу својим земљацпма. У Србпји је о њему као иеснику бпло подељено мишљење, те je оно, које га је сматрало за слаба иесиика, скоро цреовлађивало. Алп. као п свуда, п овде ће пстпна бпти по средиип. Л. Костић је, још врло