Дело

20 Д Е Л 0 вам то пптање ностављам, иретпостављајућп да на њ добпјем савршено искрен одговор... Не шалим се нн најмање ! — Јесам. — II нредмет ваше љубавн билаје ваша данашња жена? — Не. — То онда значи да сте се из рачуна оженилн Р — Нн то не. — Онда нншта не разумем. — Ствар је н јасна и разумљпва. Волео сам. п ту сам љубав промашио. А оженно сам се после зато што је моја данашња жена мене безграннчно волела. Стављен сам био нред дилему: нлн да за жену узмем девојку коју сам само лепо ценио, или да будем сведок њеног страшног свршетка. Ја сам оно прво пзабрао. Ето у томе је све. — Па сте је доцније у браку заволели? — Нито не. У браку сам само појачао цену њеним у истини добрпм особинама. — Зар нн онда кад је постала мајком ваше деце?! — Е, то је већ и сувише строг испит... — Немојте се љутитн! Ево ја ћу вам искрено казати зашто вас о томе испитујем... Мени се опет јавила једна прилпка. То је један чнновннк из унутрашњости. Човек је добар п чнновнпк од несумњиво-лепе каријере. r, Ја га знам, добро га познајем, али то је све што вам о њему могу рећи... Боже мој, куд се изгуби моја веселост и шта је то што ме данас чинп толпко несрећном ?!... $ II време је опет протицало. — Пнтересантно је — рече му она другом приликом да ме ви више не пнтате о ствари коју сам вам пре неки дан поверила!... Али н боље је што ме о томе нисте впше ппталн. — Зничи да је у питању какав нов и бољи нзглед на вашу удадбу? — Јест. Један страни трговац, чија би сестра имала иоћи за једног мога даљног рођака. Према добивеним референцијама, партија брпљантна! — Онда нека вам је бар то са срећом! — А на све то ја бих само желела да умрем...