Дело

X Р 0 Н II К А 467 бина немачкнх днпломата, изјавио је немачки ирвн министар, да he немачка иолптика и даље имати за своју основу снагу Немачко Царевине, а не споразуме са осталим државама међународне заједнпце. Са овом изјавом немачке владе може се нптање о ограничењу оружања и о обавезним изборним судовима сматрати као решено у негативном смислу. Све док Немачка, као најмоћнији фактор европске политике, не иристане на споразум, од споразума у овим питањима не може пишта бити. Она нада да he огромни издаци натерати државе, да ириступе ограничењу оружања, та нада није се остварила. Немци сматрају, да могу сносити те терете и да финансиски обзири не могу спречити развијање војне снаге. Исто тако и споразум између Енглеске и Америчких Држава, ако се и оствари, пеће имати утицаја на промену европске политике. Тачност овог гледишта не доводи у питање ни та околност, што је немачки рајхстаг, по предлогу Конрада Хаусмана, првака слободоумне странке, примио резолуцију, којом се канцелар моли, да нађе начине, да се постигне споразум у ограничењу оружања. Овим актом рајхстаг је стварно демантовао немачког канцелара и у земљама са парламептарним режимом пад министров био би неминован. У Немачкој су, обратно, изјаве рајстага необавезне за канцелара, који у свом раду не зависи од парламента, тако да ни поменутој резолуцији не треба иридавати никакву важност. л. к*30 *