Дело

Алн је она пиак трајала у својој вјерн и молитвп, н чу од Ис.уса ове ријечн: „0, жено, велика је твоја вјера; иека ти буде како хоћеш“. (Мат. XV, 22, 28). II она жена нпје припадала јеврејској нравој цркви; била jt‘ кривобожнца, али својом вјером доби што многн правовјерни Јеврејп не могаху пн промислпти да је могуће добпти. Исус рече Никодиму: „Дух дише гдје хоће и глас му чујега, а ue знаш откуда пде“ (Јов. III. 8.) Нико ue може uaредптп вјери којнјем путем она нма ходнти п доћи. А баш би ово хтјеле цркве, али је прем неразложпто и непаравно љихово захтијевање. Бнло је, има, и свеђ ће бити људи што не припадају ниједпој цркви, али су онн велнке и могућне вјере, којом доииру до славнијех, чудноватпјех успјеха. ДСива, могућа вјера пребива у онијем којима омили закон љубави; они не хвале Бога меденпјем, лажнијем устпма, него у добријем, величанственијем дјелима. Мн не можемо ништа датп Богу п ншнта му пе можемо дпгнути, алн својему брату у Богу можемо дати и дигнути. Право вјерује ко у свакоме човјеку право љуби својега брата које му драго народности и цркве он био. Ниједнога новога закопа Христос не намеће људима, него буди у њима савјест старога закона љубави. Менп не треба ниједна црква да удовицп будем обрана, сиротп отац, старцу штап. Ппједно ми црквено богослужје не треба да несрећнику с очију отрем сузу, да загрлим оне које свијет мучи п одбија од себе. IVI о л и т в а. l. Како многи мисле да нема вјере пзвап цркве, тако многп мисле да се пзваи цркве пе можеш пи молити. Можда овако мисле што виде извише врата на некијем црквама уппсано: Дом мој дом молитве. Може бити да овако мисле што не виде народ да се другдје моли. Правој је молитви ксријен и разлог у вјери; она је израз, цвпјет вјере. За то ако независно од цркве ја могу вјеровати, могу се такођер независпо од цркве и изван ње и Богу молитп. У душп је мјесто молитви, а час јој је и потакнуће у потреби.