Дело

М 0 Ј Л В Ј Е Р А болешћу и покајањем, овако рече својему створитељу: „Било ти је но вољн да ме истини учиш у ун.утрашњостн, и мудрости унутра“. Оно што од Бога доходи може свакпјем начипом доћи; може доћи по звијезди и по црву, али нам најбоље дође унутра отајпијем учењем, и с двора наравнпјем љепотама. 4. За Исусовијех дана најчишће и најдуховније богоштовје бијаше јеврејско, што се Јевреји нијесу, нопут другпјех народа, клањали кумнрима, него Богу јединоме. Њпхови свештеници мишљаху и учаху народ да је спасење само од Јевреја. Алп то пипошто не значи да је сваки Јеврејин жпвио од вјере, и да нпгдје није могло бити вјере изван јеврејске цркве. Боравио је у граду Капернауму неки канетап Рпмљанин, који једном „пристуип к Исусу говорећи му: „Господе, слуга мој лежи дома узет, и врло се мучи“. А Исус му рече: „Ја ћу доћи и оздравићу га“. А капетан одговори и рече: „Господе, пијесам достојан да уђеш под кров мој, него само рецп ријеч, н оздравиће слуга мој. Јер сам и ја под власти, и пмам под собом војника, па речем једноме: иди, и иде; и другоме; дођп, и дође; а слузи својему: учини, и учини“. А кад чу Псус, удпви се, и рече онијем што иду за њим: „Заиста вам кажем: нп у Израиљу не нађох толико вјере“. (Мат. VIII, б—6). Онај капетан бејаше кривобожац, од онијех које Бог, како мишљаху Јевреји, отури испред својега лица; али је у њему било толико вјере колико је није било ни у једноме од онијех што припадаху ондашњој правој цркви. Исус слиједи говорећи: „И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу са Аврамом, а синови ће се царства изгнати у таму“. (Мат. VIII, 11, 12). Они многи, што доходе од истока и од запада, не нрипадају ниједној цркви, али у себи имају вјеру, и свагда и свукуд својом вјером паходе Бога, што га имају у себи. 5. Јеванђеље прииовиједа: „Исус отпде у крајеве Тпрске и Сидонске, и гле жена Хананејка изиђе из онијех крајева, и повика к њему говорећи: „Помилуј ме, Господе сипе Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво“. А он јој не одговори ни ријечи“.