Дело

Ј A 21 И у друштву налазимо опет нас. Само, по кадкад, налазимо се онакви, какве хоћемо, бежимо у друштво да се впдпмо друкчији но што јесмо. 31. Сви којп сада сликају имају нарочиту наклоност за ,,nu“. Леио то разумем. Сликарп хоће да дају настрој душе што боље. Наше су хаљине већином неестетичне, пајчешће ни најмање не одговарају нама1, а камоли нама онаквима какви смо се у неком тренутку учинили уметнику. Визија — то је већ ствар не толико реална, зашто увлачитп у нематернјално (материјално представљено иематеријално) груб реалпзам са свима његовим па п најглупљим конвенцијама. Зар човек не би био човек ако би друкчије био обучен? Признајем да се може кадгод учинити да све одговара стању душе н, нпр., једно дугме на кануту може да да појам о великој тузи, и један пабор на хаљини2 може да повећа утисак неки, може да нам се чини да и хаљине саме спадају, хармонишући, у то душино стање. Али зар није природно да сликар, кад нађе тело, кад нађе душу (тело, материјално треба да представи нематеријално — ми и нематеријално само материјалне разумемо) кад нађе душу, да је он облачи како њему изгледа и како њему треба. Зар није природније да слнкар облачи тело у хаљине које он има — увек друге и одговарајуће — увек на расположењу: у боје. Нпр. женска у зелено и љубичасто, жепска у пурпури, женска у сиво.3 Ја мислим да ће то сигурпо доћи. Ми смо сликару визије,4 5 не треба сувише далеко пћи са оним што ми називамо, реалношћу; у ствари ни то није, него нам изгледа: то је нама визија, — она пзазива у сликара друге визије.6 Можда је чак и реалније, по његовој замисли, када смо 1 Као ни пме које је независно од нас. Што се, нпр., двојица од најчувенијих математичара зову: Клајн п Фукс? Сваки бп требало сам, кад постане пунолетан, себи да избере име, као што човек бпра себи струку и жену. Један мој интелигентан познаник зове се Rotenlmopf, другп — врло ружно. 2 0 утпцају истакнутпх детаља говорићу поводом Валотона п Мунха. 3 Whistler и — si parva licet — Paul Chabas. 4 Па и Веласкезу чак. Да не говорим о Каријеру, Монтиселију, Гогену, где смо само то п ништа више. 5 ,,La realite est la plus forte desillusions", реалност je најјача плузија.