Дело

322 Д Е Л О шао... толпко путева којпм писам прошао! Зашто сп тако леп, о свете, о шпрокп свете?... — Магарац један! — потврди и млада жена, на обави голим рукама свога мужа и упи се сва у његове широке груди, док је густ мрак облачне поноћи падао обилно ua два раба божја која су с усрдношћу испуњавали закон оца небесног. Присуствовао и реферисао падлежни анђео... Потпис нечитак! — заврши серафим и безазлено заклепета крилима. Светом Петру се осмехну леви брк, али га он брзо поглади својом жутом, светитељском руком, иа, гласом пуним опроштења, обратп се Вељку Вељковићу: — Улази, смртни, у лоно Аврамово. Твој живот није био узалудан, јер су двоје младих слугу божјих испунили закон божји једанпут више захваљујући теби. Кад се професор ушуња у рај, рајски вратар спусти капак на шалтеру и написа на прочитаном реферату: „У акта“. М. М. Ускоковик. «Of