Дело

МОЈА ВЈЕРА — СВРШЕТАК И с у с i. Говорим о њему како о пријатељу, како о својему драгоме брату, што га душа моја љуби особитом љубављу, и овом се љубављу она чисти и обожава. Р1дући тмастијем путевима земаљског живота, ја сретох овога пријатеља и видјех у њему своје видјело, у њему нађох себи вођу. Он ми пружи руку, кад видје гдје се топим, и извади ме из пропасти. Ја га љубим. Мило ми је ово казати, али жудим и хоћу да ме навласт слушају људи њежна срца, жудим да. ме чују чељад од духа. Оваки хоћу да ме чују, што ме само оваки могу схватити и разумјети. Исус је Христос вјечна ријеч; не ријеч: глас, звук, слово, него ријеч: живот. Стекох знање и савјест своје особе његовијем науком и духом. Он је мене мени вратио. Ово је спасење. Спасен си, кад се себи вратиш и кад у се уђеш. Ја знам да сам спасен, што чујем у себи да се посједујем и да од никога и од ништа нијесам посједован. 2. За своје прве младости гледах Исуса у црковноме позоришту, и видјевши га од дрва, од камена, од сребра, од злата, ништа не чух у себи; жив се с мртвијем не слаже Кад одрастох, схватих да су оно недичне поповске играрпје што не додоликују онпјем који се клањају Богу у духу и у истини. Иак сам послије Исуса гледао кроз богословље — сми-