Дело

324 Д Е Л 0 јешио, зло богословље — што говорп о Богу, н пара га н расчиња и поначиња, како да је бог нешто мртво н под свештеничком влашћу. Душа ми рече, љубав ми рече да богословскп Исус ннје мој Псус. Мржња је н смрт богословски Исус. Свештеннк скова својега Христа у вигњу своје окрутности. Неколико годниа иослије ја другчије и боље сматрах Исуса, ја га сматрах кроз своју особу. Онда ми душа рече: „Овај је твој Христос“. II душа ми једипо могаше указати Христа, јер се оп душом схвата; Христос се находи у духовнијем дубинама свакога човјека, алн је мало људи што савјестно њега ћуте у себи. Да га Петар нпје живо имао у себи, он га пикако пе би био увидио у Исусу кад му рече: „Ти си Христос, син Бога живога". — Што у себи немамо, у другому не видимо. 3. Исус говори: „Каква је корист човјеку, ако сав свијет добије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за своју душу?“ (Мат. XVI. 26.) Ово је објава. Ја по овој објави видјех и осјетих достојанство и божанство своје особе. Онај глас излази из вјековјечанства, из Божијега скута, и зове човјека да се гледа, цијени и поштује. Читав је свијет ништа према мени, ништа је његова слава, ништа су богатства. По Христовој ријечи ја увидјех у себи стару истину; увидјех и оћутих да сам жива слика и нрилика живога Бога. Нетом ми дођоше до душе ове ријечи, ја отресох и збацих са себе јарам страха п срамотне иотиштености, што ми бејаху негдашњи ку.кавни учитељи наметнули на леђа и на душу. Нико ми до Исуса не отвори очи да се видим, и за то попут јеврејског слијепца говорим; „Човјек, који се зове Исус, начини као и помаза моје очи, и рече ми; „Иди у Силованску бању и умиј се. А кад отидох и умих се, погледах“. (Јов. IV. 11). Свијет нам и свештеници очи затварају, а Христос их отвара. 4. Исус нам каже: „Оцем не зовите никога на земљи, јер је један отац ваш који је на небесима“. (Мат. XXIII. 9). Свак од нас може рећи, како Христос рече: „Јасам прије него се Авраам родио, јер смо ми у Богу били прије него смо се у тијелу родили“. Ова објава зове човјека да се цијени у Богу, својему пралику.