Дело

МОЈА ВЈЕРА 325 Нема, не може на земљи човјек имати оца: то јест, његова памет, његов разум, дух му, особа му вебескијем Оцем произлазе. Ми смо свјетлост од оне свјетлости, богови од онога Бога. Ми смо у себи, у својему духу нашли по Христу својега наравнога Оца. Ово је живац камен, на којему Исус сазида своју цркву од независнијех и слободнијех људи, који га слиједе и с њим творе краљевство правде и истине. 5. Научих од Исуса да се немам бојати световнијех владалаца, који су огнушенн прекршајима и крвљу. Нема бити и не може бити страха у онијем који се осјећају Божија дјеца, јер њпма унутрашњи дух говори: „Синови сте Божпји“. Научитељ каже: „Не бој се онијех који убијају тијело а душе не могу убити“. (Мат. X. 28). Могу ми се они главе дотаћи, али не могу неумрле ми и слободне душе. Не зна за страх човјек напуњен Христова духа и љубави му. „У љубави нема страха, него савршена љубав тјера страх на двор; јер страх има муку. А ко се боји, није савршен у љубави“. Велике, узорите, душе не могу се бојати, јер су јаке савјешћу својега нребивања у Богу. Свак би имао тражити, молити и хтјети да буде ослобођен од страха, али се ова воља и молитва у сваком срцу не може зачети, него у оному гдје је становито усађена увјера да све о Богу зависи и да се Богу једино служп без страха. Они, што служе људима, бораве у страху, али не они што служе Богу; ко служи Богу — краљује, а ко служи краљевима — робује. Можда ти, брате мој, пожуднијем очпма гледаш на краљевска и царска величанства, и можда им се дивиш. Не поступај тако потиштено; слободно, без опрезности, гледај на оне свјетовпе и грешне играрије, па ћеш схватити да краљеви и цареви нијесу друго него окруњене слабости. Оно што ти гледаш и чему се лудо дивиш, Hiije него род, иослиједак небројених малијех слабости и немоћи. Да на свијету није слабијех и немоћнијех народа, не би било ни окруњенијех господара; да нпје бедастијех оваца, вјеруј да не би било ни незаситијех пастијера. Овако је брате... Чувај се да те извањштине не преваре! 6. Пријатељ, који ми дође од Бога, говори ми у срцу: „Не продају ли се два врапца за један динар? Па са свијем тијем