Дело

326 д в л о ниједап од љнх не може пастп на земљу без воље оца вашега. Не бојте се, дакле, вн сте внше од много врабаца“. (Мат. X. 29—31). Ништа ми се не може згодити без Божнје воље. Оно што сам, по њему сам. Ou ме учн, чисти, оштрп, одгаја сад добром а сад злом, сад сладошћу а сад горкошћу. Кад је овако, значи да овако има бити. Штогод ми се догађа, све је од Бога. Ја се никако не могу одвојити од Оца. Тако смо здружени, снојенп с Оцем да међу нама није могуће замислити просјека. Научитељ говори: „Зпа отац ваш што треба вама прије молитве впше“. (Мат. VI. 8). Мени је заклон и јакост у вјери да мој небескп Отац зна за потребе својијех сипова. Ти моли! Не мари за облаке, што ти кад, вјетрима гоњени, прођу изнад главе, неће заиријечити молитви узлазак. Моли! Отварај душу својему Оцу, не да њему ти штогод откријеш иречеш; он зна што тебп треба, тн му своју душу отвори молитвом, што је сладост, уживање трајати у молитви. Молитвом се кријепиш; молитвом потичеш, развијаш у себи божанство. Али буди вас у својој молитви, буди у њој с иамећу, са срцем, са животом. /. Отајна је људпма од свијета наука коју научнх Христовнјем јеванђељем; тјелесни не виде даље од тијела; њима нпјесу прнстојно отворене очи да виде овакијех сјајнијех љепота. Човјеку се имају и осјећања одуховити да се он примјери истини и љепотама Христова наука, што они знаду да дух претвара материју. Може се ријети да колико је више унутрима човјек духован, да је он толико мање у надворнијем начинима матерпјалан. Гдје је велика духовност, ондје тијело није задјева духу, него му је вјеран и окретан слуга, боље него гудало гуслару у руци. Где је велика духовност, види се сјајност духа кроз прозрачност тијела. Христу примјеренп допиру до сјајнијех љепота његова јеванђеља и до савјести сина Божијега, што они живинскпјех захтијева више не осјећају, и што много далеко одметнуше од себе свјетовни јарам. Ко хоће да уђе у ове неизмјерне Божије ширине, које се јеванђељем нама отварају пред очима, ваља да прође кроз Христове ускоће, ваља да вјернијем, постојанијем слиједом њега слиједи, господски носећи свој крст уз брдо препорођења и преображења. Како Хрпстос тако и ми, јер је он нама углед>