Дело

МОЈА ВЈЕРА 327 видјело, пут. Ко ступа у ове божанствене просторе доиста је велик, диван; колико он напредује пут сјајне сврхе, толико с њега пада на земљи све што је грешно. Он свлачи тјелесног човјека и облачи небескога; земља се враћа земљи а дух Богу. Н а т р а г ! i. Ваља да се вратимо онамо гдје смо имали остати; онамо се имамо вратити откле су нас одалечили многи ненаравни и нећудоредни узроци. Свакако ми имамо проћи слободнијем кораком преко свијех црковнијех и полптичкијех насиља, да се вратимо онамо, на оно мјесто, гдје Христос стави људски народ кад изабра своје ученике, и њима указа којијем путем имају људи ходнти пут своје сврхе. Танкијем гласом гласимо да је Христово само јеванђеље; једино је ондје објављена његова воља и намјера. Гласимо и свуда разгласимо да су свештеници и цркве умотале јеванђеље у крпетине теологије и настранијех литургија, и да за то народи не знају ништа за Христа и за његову ријеч истине и љубави. Толике цркве — које ми гледамо гдје се гомбају међу собом, и гдје цијепају јединство душа и љубави Божије у срдите, отровне странке — не састављају Христове цркве; оне се лажно зову његовијем именом. Христова је црква састављена од душа што горе љубављу, и дјелују. и труде се (вођене Христовијем духом) да приђе царство Божије, царство чистоће, правде, љубави. Народе мој, ако би тамо до тебе дошла ова моја књижица, ја те молим да сматраш догађаје што ти се даномице врше пред очима, и нећеш судити да се ја противим истини што овако говорим. Затвори уши да мање чујеш, или да нимало не чујеш хуњкаво свештеничко појање, а више отвори очи да боље видиш свештеничка дјела, и нећеш осудити мене, својега брата, што овако пишем и што те зовем да гледаш Христа а не попа. 2. Христос пред свијетом прогласи нови увјет; Богу се не чине више ни приносе ни жртве паљенице, што њему годи