Дело

ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦНЈЕ 353 Пословима рускога посланства у Цариграду управљао је пуних 12 године (1864-1876) сам генерал, Никола Павлович Игњатјев. Канцелар А. М. Горчаков није се много интересовао о турском Пстоку, с тога је у својим пословима Н. II. Игњатјев био готово нотпун господар. Сви догађаји тога доба носе обележје његове јаке личности. Политичкпм стварима он се сав предао још у иуној својој снази, у цвету младости, у доба ве* ликих надања и неограниченог частољубља. На сваком месту Н. П. Игњатјев се истицао као виђен радник, — у Цариграду, где се сваки човек води на тевтеру, у брзо је задобио утицај. Прозвали су га le vice-sultan; а он је у ствари то и био. Турски министри су зазирали од њега и били су у његовим рукама. Главни и непроменљив циљ Игњатјевљеве политике био је — разрушити турску царевину и заменити је хришћанским, првенствено словенским државама. Идеолошка боја наше политике после ослобођења, која прострујп Русију, одговарала је слободоумном расположењу а уједно се поклапала и са politiqne des nationalites наполеоновске Француске. Н. П. Игњатјев није био политичар теоретичар: он се није богзна колико обзирао на принципе и апстракције. Његовим политичким погледима недостајало је дубине, историјске подлоге. Једном, због бугарских црквених ствари, саветник А. И. Нелидов примети, да је Русија примила православну веру од Впзантије. „Не од Византије, одговори му Н. П. Игњатјев, већ од словенских првоучитеља Кирила и Методија.“ У Цариграду је Н. П. Игњатјев био у заносу свог политичког значаја. Догађаји су га окружили таким ореолом, да је личио на каквог вођа васцелога Словенства. Од 1875 године, а још више носле убиства Султана Абдул Азиса, утицај Н. П. Игњатјева у Цариграду почпње да опада. Врло је појамно, што је он када је букнуо рат између Србије и Турске по његовим речима, „свом душом био у српско-црногорском стану.“ Али само су спољне недаће могле нагонити Турску да призна своју иогрешку и да даде Н. П. Нгњатјеву задовољење, реванш за пораз, који је иретрнео на том истом цариградском земљишту, које је заао скроз и скроз и на коме је стварно господарио. По начину рада и дипломатског извођења Н. П Игњатјев је био homme d’action et d’expedients. Волео ce служити преггадима и у незгоди налазио је нове излазе. Његови подчињени