Дело

354 Д Е Л 0 ретко кад да су му моглн саопштити какву повост, коју ou већ не би зиао. Чим се смрачи, њему би сталн долазнтн разнп „поштоваоцн“ — политички ннтригапти, или просто — шпијупи. Н. П. Игњатјев био је мишљења, да се Н. II. Шишкни дуго заседео у Београду, ма да бн се н њему, и са много впше нрава, могло то нсто pehn. Окружен ласкавом „браћом“ и „руским подаппцпма“, који живе од различитих афера, Н. II. Игњатјев, но прпроди ннпулспван, све је више давао маха својој страсти за преувеличавањем. Члановп руске насеобпне, Јерменн н Грцн, саопштавали су Н. II. Игњатјеву политнчке повости, а он је за то њнх штитио у њиховим административним и судским тегобама. ЈБило је случајева, када је нз политичких разлога, кадшто пз доброте своје или из жеље да покаже своју свемоћ, терао врло далеко са том заштитом. У Петрограду је противу Пгњатјева радила цела клика. Главни је у тој клики био први помоћник кнеза М. А. Горчакова, директор Азијатског Одељења П. Н. Стремоухов. Тада је био генерални копсул у Цариграду, М. А. Хитрово, и он као на несрећу, беше се споречкао са Игњатјевом, и онда отпочео, онако као узгред да прича о „стварчицама“ Н. П. Игњатјева. И по коридорима Мин. Иностраних Дела и по петроградским гостионицама почеше да се развијају сплетке. Сасвим другог типа и васпитања био је наш носланик у Бечу, Евгеније Петрович Новиков. Е. П. Новиков васпитао се у Московском Универзитету, који ]е свршио као магистар словенских наречја. Његова дисертација о Јовану Хусу тако се допала митрополиту Филарету, да је рекао: „Да сте духовно лице, ја бих вас завладичио“. Када је ступио у службу Мннистарства Иностраних Дела, Е. П. Новиков је задржао научан начин рада и у пословима дипломације. Свако је питање проучавао и испитивао начелно, историјски, до ситница. Био је сувише тачан. Једном је у депеши, место haut du pave, написао haut bout du pave. To га je толико ражљутило, да у мало што није телеграфирао станици Граница, да врате натраг курира. 1870 године, када је Тјер био у Бечу, Е. П, Новиков, предајући му саопштење наше владе, беше заборавио једну ситницу. Другог дана, рано из јутра, Тјер је полазио из Беча. Новиков му се јави у гостионици у шест часова изјутра. Толика савесност поразиТјера: „Jeunes gens“, обрати се он својим секретарима, „pour preciser un point, Г ambas-