Дело

356 Д Е Л 0 зиачаја. С једне страпе, опо му се чипнло нотребно као иротнвтежа војнпчком нреовлађивању Германије, а с друге, као јемство за мнрно решење тешкоћа на Балкапском иолуострву, које могу наступити свакп час. Својнм отвореппм радом Е. II. Новнков врло је брзо стекао поверење и наклоност аустријских управпих сфера. Једпом у Пештп, у Каспни, граф Андраши му је рекао, мнслећи па Германију: ,,Quant đeux marchent d' accord, le troisičme doit les suivre. Mais separons nous: le Consul Genćral d’ Allemagne-Wechergotter, nous dćvore des yeux“. Остали члановп носланства у Бечу били су: саветник Васплчиков, Kojii није имао какав значај, јер је иатио од душевног растројства, које се после развило у тешку душевну болест. Затим А. Н. Татишчев, готово без икакве боје. Пред свима се међутим истнцао други Татишчев—Сергије Спиридоновић. У то доба, о коме пишемо С. С. Татишчев био је у јеку безбрпжне младости. Порастом је био виши од средњег, црте лица нравилне п лепе, звук гласа врло пријатан, очи пешто жмнркаве. Природа га је била богато обдарила. Својом бистром иамећу он је био у стању одмах схватити ствар и лепим и одмереним изразима одредити јој суштину. Од целог тадашњег колена дппломата Сергпје Татишчев био је неоспорно најспособнији. На жалост, његову даровитост нодриваху његове страсти и порочне наклоности. Није га само женскиње заводило с пута, Татишчев је бно још и карташ и распикућа. Као тако изванредног младића, у посланству су сви Татишчева леио гледали. Али то је развило у њему неко „ја“, које није триело никакав приговор. Требало, је да се њему као феномену, цео свет клања и у њему да ужива. Чарима своје прпроде он је себи привлачио људе, али цпничкнм опхођењем и систематским подметањем ноге обично је брзо све вређао и од себе одбнјао. Са послаником Е. П. Новиковом располагао је потпуно, али друге колеге не подлегоше његову утицају и завргоше с њим љуту борбу. Татишчев није био никаквог стања, али то му није сметало да се размеће по друштвима и да губи огромне суме новаца у „Јоскеу Club“-y. Код модне царице кнегиње Паулине Метерних имао је великога успеха. Са графом Андрашијем проводио је ноћи у Carl Theater-y. Откуд су му стизала средства за тако раскошан живот? Створила се била легенда, да је Татишчев трговао са тајнама иосланства и да је продао шифру