Дело

364 Д Е Л 0 руски нослапик Е. II. Новиков задао је аустрнјском министру иоштену per — le general Ignatieff ne saura rien de la convention! Кнез Горчаков бно je на одсуству, помоћник министров Вестман био је умро а директор азијатског одељења иоднео је био оставку. Уклањање П. Н. Стремоухова деспло се овако. Приставшн да застуна у дужности покојнога Вестмана, у уверењу, да ће га назначити за помоћнпка, П. Н. Стремоухов оде да се представи Господару. Али његова појава пије учинила добач утисак. „Надам се, рекао му је Господар, да ћеш и под новим помоћннком тако исто добро вршити своју дужност.“ Тч је увредило П. Н.' Стремоухова те је дао оставку и отишао у своје село. У врховнма мпнистарства случајно су били: ирви саветник барон А. Г. Жомини и вице-директор азијатског одељења А. А. Мељгшков. Бојећи се, да њнхова кратковремена управа не остане без икаквог трага, та господа, поводом прилика у Херцеговпнн, објавише у „Правитељственом Вестпику“ једну приличну ратоборну доставу. Кад им то приметише, они похиташе да објаве лругу, која је само појачала утисак оне прве. Осим тога, барон А. Г. Жомнни био је познат као брбљивац: његове дипломатске indiscretions по петроградским гостионипама давале су тему разговорима и разним причицама. Међутим, у Београду се светковало ступање у брак кнеза Милана са ћерком бесарабског баштиника пуковника Кешко. Сам цар Александар II био је венчани кум. После сватовскпх свечаности, А. Н. Карцов пође у Петроград. Уз иут је свратио у Курску губернију, у село, своме бившем начелнику Г1. Н. Стремоухову, који се био већ смирио и предомислио. Он је молио А. Н. Карцова да се заузме за њ и да понесе његово писмо кнезу канцелару. Покушај је остао без успеха. Кнез Горчаков примио је писмо, али се још у напред изјаенио: „Nous sommes prives d’un collaborateur precieux. Mais il n’ у a rien a faire: Г Empereur est contre lui.“ Кнез Горчаков допустио je A. H. Карцову да проучи пословна акта и да разгледа садржину различитих картона. Али се у досијеима није налазило оно што је било главно: ни договарања иза кулиса, ни мисија принца Александра Хесенског.. ни први почеци зближења са Аустро-Угарском, — о свему томе није било ни трага ни гласа. Руско јавно мпшљење, како либерално тако и словенофилско, било је подједнако рђаво расположено према Аустрији. Класична