Дело

ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 365 њена незахвалност, којој нам је 1853—55 године платила за учињене јој услуге у време мађарске буне, била је још свежа у свачијој памети. Ми смо се поносили задаћом Русије да штити потиштене народности — још од 1815 године, а Аустрија се сматрала као грудобран реакције и успона народнога духа и слободе. Без обзира на своје користи ми смо живо симиатисали уједињењу Италије, ма да није тешко било прорећи да ће Аустрија, изгоњена из Италпје, кренути на исток и постати нам опасна супарница. Најзад, баш у тај мах, аустријски министар иностраних дела био је граф Андраши, мађарски патриота, који је у слици обешен 1848 године, према томе заклети душман Словенства, а ми смо се спремали њему у помоћ. Али је и јавно мишљење у Угарској било против присаједињења Босне и Херцеговине, зазирући од бројног јачања словенских народа у Аустрији. Примајући се, за љубав цару Францу Јосифу, да оствари тај нројекат, граф Андраши свесно је нриносио на жртву своју тако скуио купљену понуларност. Што се тиче Германије, кнез Бизмарк је гурао Аустрију на исток и он би радије видео, да Аустрија за своје успехе на том пољу рада буде захвална Европи, и, главно, Германији, а не својим особним односима са руском царевином. Кнез Горчаков је лепо појмио значај наведених мисли. Кад би план о уступању Босне и Херцеговине Аустрији постао јаван, узнемирени интереси одмах би се повезали и створила би се струја, са којом бн било немогуће борити се. Да би то предупредио, кнез Горчаков прибегао је једном врло ризичном кораку. Не обзирући се на обичан дипломатски начин, тајно од Бизмарка и генерала Игњатјева, кријући од руског јавног мишљења и мађарске опозиције, он отпоче преговоре непосредно са Бечким кабинетом и стуни са графом Андрашијем као у неку заверу. Тим начином, истина, тајна је била сачувана, али се изазивала друга незгода: у нашој дипломатској радњи нарушено је јединство. Док су се наши непосвећени представнпци држали пређашњег правца, — наша политика окренула је думен? и ми смо пловили сасвим по новој матици. Е. П. Новиков ocehao се на тврдом земљишту. Његове деиеше, у којима је доказивао потребу солидних и непосредних односа са Аустро-Угарском, вазда су биле удостојаване царског одобравања и обасипања ласкавим белешкама. По свему судећи, ми смо се враћали оним временима пријатељства и заједничких Дело, кн>. 59. , 24