Дело

Ј A 29 створен) пе мора бити ни потпуно савршен, ни Бог, он је само моћнији но ми. 62. Можда има свугде људи. Можда су атоми васељене, које ми већ никад нећемо моћи видети, васељене као наша састављене од сунаца и млечних нутова, подложне законима небеске механике. У неком систему неког сунца као наше, налази се нека земља као наша. II ти људи, више но бескрајно мали према пама, који се не дају упоређивати са нама, можда су и иптелегентнији но ми. Закони нрироде, када је слична нашој, пстп су; и они можда решавају проблеме исте као и ми. Тако је можда и наша васељена само један делић мрвпце на неком другом атому. II тако свугде. Можда су васељене сасвим сличпе као што је један велики троугао сличан врло маломе> а са истим угловима. Значи да је све само однос. То, што смо ми мали (упоређени са нечим што нам изгледа велико) не доказује да нећемо знати природне законе боље но неки над-џинови у ирироди. Величине су разне, али је однос исти. Како се то каже у геометрији: углови су сачувани. Ако је однос исти онда је и суштина иста. У природи нема нн највећег, пи најмањег, све је велико или мало упоређено са неким другим, у односу на друго. Ма колика била наша величина, ми смо мали упређени са једним, велики упоређенп са другим Лествпце ириродине су без краја. Али то ништа не чини, ако је однос, ако је суштпна нста. Надџинови нити знају више, нити могу више но ми, надџпнови у некнм надвасељенама. Можда би нх мп чак могли многоме ноучити. Али опи никад пе могу допрети до нас као ни ми до онпх који су први до нас у лестпицама природнпм. 63. Ми само зато назпвамо природу моћном што нам лако н просто може учинитп зла, нанети смрт. Ми тиме несвесно нрзнајемо да је она моћна само услед пас. Ми јој дајемо важности. Излази опет да смо ми важнији и већи но она. (Према пашој логици). Парпз, 1911. Станислав Винавер. <>❖-