Дело

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 445 тећи, емерно, сломљена срца као и госиодарица јој, ушла у ту кућу, из које су побегле заједно, од које су толико времена биле удаљене; и као год што је дона Марпја на онако чудан пачин почињала живот онде где га је прекинула, пошто за дона Марију и време и догађаји беху ишчезли, тако се и јадна мала Кјара, као нека сенка, ћутећи враћала, да буде оно што је и пре била. И када је верна девојка изишла и Марија је испратила погледом, који беше пун љубави и захвалности према тој толикој несебичности, према том тако оданом служењу, жена седе као и пре на наслоњачу, узе картагински роман с места, на које га је оставила, механички скиде забелешку с отворене стране и упре поглед у слова, очекујући, као и пре некада, свога мужа Емилиа. — Сад ће он доћи — мислила је дона Марија, читајући нежне описе Саламбине косе и како она одлази у устанички табор, да од Матоа отме Танитин вео, који јој је он упљачкао. Али није читала дуго. У Маријиној души заче се изнова, и јаче него пре, неко потмуло узбуђење, које се беше неколико тренутака утолило, када јој се учинило да није било н и ш т а и да јој живот није никако прекидан у своме току: све оно што је у тој тихој, мирној околини, пуној никад непрекидане ведрине, стварало нежно, дуготрајно благостање, пренуло се као иза сна и у један мах претворило у стварност. Како је могла да чита? Саламбо јој тихо склизну с крила на под, и Марија устаде, прође кроз своју велику собу, приђе полуотвореним вратима и стаде ослушкивати да ли јој долази муж, Емилио, као што је и пре долазио; желела је да дође, па ма и друкчије но пре, али само да дође, да се згледају у очи, да им се погледи здруже и слију, да јој узме руку и стегне је, да се сети старе, нежне и миле навике: да рашири руке и нежно је иригрли на груди. — Ја ћу на његовим грудима плакати, — говорила је готово гласно самој себи — он ће са мном заједно плакати, ништа није боље но илакати заједно, када човек хоће неком да опрости и заборави, када је неком опростио, те га моли да све преда забооаву. Али гробна тишина владала је у Гвасковој кући; и ма којшко да је ослушкивала, дона Марија не чу да јој се приближују кораци. Будоар, који је био до њене собе за спавање Дело, књ. 59. 29