Дело

4 5*2 Д Е Л 0 III Виторија Фиоре била је сама у малој дворници „Хотела де ла IIe“; беше обучеиа за излазак, са шеширом и рукавицама, и, држећн у руцп златеу торбицу и бели штит, шетала је од балкона до врата н пзгледала свога мужа, којега је већ нун сахат чекала. II кад год би сишла с балкона, који беше окренут белом Лунгарну и светлој реци, и пришла вратима да погледа у ходник, нде ли Марко, на лицу би јој се оцртало болно нестрпљење. Пролазећн покрај једног великог огледала, дваиут или трипут погледзла је у њ и тужно омахнула главом. На лицу ове младе невесте није лебдео онај бујни, веселп осмејак што изражава љубав, срећу, поуздање у дугу будућност испуњену ведром срећом; она је била замишљена, узбуђена и понекада просто на мукама, као да јој се душа никако не може да смирп. Готово пун сахат чекала га је. Где ли је могао бити, с ким ли се то састао, што ли га нема? Већ је читав сахат како се спремила, да с њим изиђе у лепе, светле, љупке флорентинске улице, да пешице, као што је он волео, ирођу између дивних кућа и храмова. Али Марка не беше. Где ли је он, где? Уједанпут стаде је нестрпљење тако кињити, да њено бл^до лице позелени и она се маши руком срца, као да ће да се сруши. Али у тај мах у ходнику се зачу нознати јој корак, и у њеној души наступи неочекивана, ненадна промена: за трен ока Виторија се прибра, крв јој јурну у образе, а лице јој доби тако тих, тако весео израз, да је њнме могла обманути и најискусније око; и да би обмана била још потпунија, узе она да закопчава једну рукавицу. У собу уђе Марко Фиоре, носећи у руци велику киту белих јоргована п румених, као кадифа меканих ружа; заносан мирис рашири се по соби. — Прилично си ме чекала, Виторија — рече он — алн у накнаду за то донео сам ти цвећа. — Нисам те дуго чекала; нисам чак ни осетила — одговорила је она, лажући. — Имао сам неких послова — додао је он, не објашњавајући ништа даље. — Зар ти се не допада то цреће? — Допада ми се, допада — рече она журно, али без одушевљења. — Хвала ти, Марко; врло лепо цвеће. И загњурила је у њ своје лице, као да је рада скрити гаОн се беше завално на једну столицу, као да се заморио дугим