Дело

КЊИГА 59. СВЕСКА 1. Д Е Л 0 АПРИЛ, 1911. ГОДИНЕ МОЈА ВЈЕРА — НАСТАВАК Вјера изван цркве. l. У опће људи мисле да изван цркве нема вјере, и за то прост народ рече, ако не прииадаш ниједној цркви, да си без вјере, без Бога, без душе, а поп прпложи да си и без поштења, без образа. Овако поп рече, што нико боље од попа не мрчи и не клевета својега искрњега. Да, многи мисле да ти није могуће осјећати Бога и њему се молити, ако те свештеник и црква на то не упуте. Овако мисли свак што не ocjeha своје особе и савјести, него се слаб, неособан, на другога наслања и све чека од другога. Крила ми и моћи душе нијесу изван ње, у каквој другој души, него су у њој. Моја душа има у себи све што њој треба да буде изврсна, божанствена душа. Ја за Богом не тежим по науци кога другога, јер наравно ја за њнм тежим; он ме себи наравно притеже. Брат ми ријечју и добријем изгледом пуно може помоћи да се чешће ја опоменем Бога, али ми није свакако потребнта та његова номоћ, што ја не бих био савршепо сгвореи кад бих од другога имао нотребу да се опомпњем својега наравпога Оца и њему вратим. Има човјек у некијем пригодама изразити вањскпјем ua* чином мисли и чувства своје вјере, али не ваља за то извести да нам је вјера свакако обвезана каквоме особитоме начииу и каквој особитој цркви. Душа је и вјера изнад свијех начина и цркава; начини побожности и цркве стално мијењују, па их и пестане, али l*