Дело

3 Н А К О Овде непознатп гост стаде и предахну. Ја сам га гледао и чекао да наставп. И он продужи доиста: — Нама је остало још неколико тренутака, па да се растанемо. Време је тако брзо. Шта можемо учинити још за ту мрву времена? Да се забавимо? Забавити се, то је још једино што си сматрао да је сврха живота. Али чим? Сликама снова, шареним илановима за будућност? Твоји су се снови разбили, за тебе су планови глупи, а будућност?... Ха, та лепа збирка лажи, ти је немаш. Садашњошћу? Ни тим, јер је садашњост увек ружна. Остала је још једина прошлост! Ни она ти није лепа, али знам како ти је мила. Ја ћу ти је сад показати. Ту ућута незнани гост и пружи руку прозорима. Наједанпут затутње гром, прозора неста, у собу удари хладноћа споља, а на месечини се указа једно мало, округло гробље, зарасло у купину и дивљу ружу. Више њега је сијао месец, и гробовно камење је бљештало сјајем мртвачких покрова. Гост настави: — То мало гробље, то је прошлост твога живота. Све што си осетио и сазнао, све што си видео и чуо, преживео и познао, лежи ту сахрањено дубоко у сенци трња и руже. Несвесно и не знајући, ти си свакога дапа ту сахрањивао по кога мртваца свога живота и својом коштуњавом руком резао им надгробне плоче и споменике. Гле, ено гроба твојих жеља: „Болесне дошле на свет, умрле су не живећи ни колико лале“, пише на плочи која их покрива. — До ње ено гроба твојих нада. Више њих пише: „Наде, чеда туге, лагале су у часовима беде свога оца, Кад то више нису могле, оне су се упокојиле“. — А онај нребијени крст? — Први путузехја реч у овој чудној посети. — Ту почива твоја вера. На њеној плочи могу се прочитати ове речи: „Изневерила у јаду и умрла у раној младости“. — А тамо далеко, где има највише ружа, она капела? — То је храм твоје љубави. На његовом фронталу написано је: „Била је велика и снажна. Живела је дуго. Њен јој је отац жртвовао све и она је убила све. Умрла је од обмане... 0, ти, који идеш незнаном стазом живота, застани овде, погледај овај мртви дом и чувај се љубави“.