Дело

П0СЈ1Е ОНРОШТАЈА 281 обле руке; прсти јој беху препунк ирстења све старипског стила, а у власима, у широким нраменовима густих јој власи, виделе су се две мале румепе руже. Неко унутарње узбуђење беше јој још од ночетка облило лице руменилом и дало сјаја поносним очима које су се чешће мутиле и у пола затварале: то вече беше добила неку особиту снагу и лепоту. Али при свем том неки нежни облачак забуне и усиљености лебдео је за све то време над тим ручком! И сва оштроумно створена раскош трпезе, сва изврсност јела, све богатство околине, љубазност домаћице и брижна учтивост домаћинова, не могоше одагпати тај утисак из душа њихових гостију, утисак који је био још јачи после оних речи Франћеска Серлупија. И због тога нерасположења сваки гостје гледао како ће на неки учтив и иристојан начин да отиде. Марија је допустила да се после ручка пуши у њеном салону; али мушки су отишли у један подаљи кут, да не би, како говораху, дим ишао у очи госпођама. Тако су Марија Гваско п Фламинија Колона остале неколико минута на само, седећи једна према другој. — Колика непријатност овај ручак, а Фламинија? — рече Марија тихо, јетко се смешећи. —Потребно је стриљење, огромно стрпљење — рече пријатељпца, омахујући својом изразитом и љунком римљанском главом. — Ах, не марим ја ншпта! — додаде Марија, говорећи још непрестано тихим гласом. — Што се мене тиче, ја сам готова да поднесем сваку неприЈатност. Жао ми је Емилија. — Он пати, је ли? — упита Фламинкја шапатом. — Пати, и сувише — рече Марија тужно. И устаде одмах да послужи каву и ликере, које су јој донели. Њен високи и витки стас беше закосан, када је с послужавником у руци лако корачала кроз собу и с осмејком на дивним уснама подносила га господи. И у очима тих гостију, које је иослуживала, могла је видети дивљење, и њој се учинило да је то дивљење, помешано са забунохМ, видела п у очима свога мужа; она га је погледала, погледи су им се срели, иу њима се, рекли бисте, огледао цео свет од мисли и осећања. Својим ритмичним кораком вратпла'; се Марија својој пријатељици. — Је ли нстина оно што се говори? — упита је она, пошто је села.