Дело

*286 Д К Л 0 — Ах! — нзусти само он. Алн одмах затим настави: — А шта мислите да чините, како да живите? — Не мислим ништа, Прована. Живим својпм жнвотом, који сматрам као неку пн веселу ни тужну дужност; надала сам се и још се надам, да hy моћи извидати ране, које сам неираведно задала. За сада... чпни мп се, да не грем свом цнљу. Чини мн се да стојим на једном месту. — Зато што вам је срце негде другде — рече он сурово. — Ви још волите Марка Фноре. Да га још волим, не бпх се вратила — одговорп она одмах одлучно. — Мислим каткада на њега, чешће с нежношћу, •с уживањем, али га не волим. — Јесте ли чули? Оп није срећан — настави он заједљиво. — Није крив он. нитн сам крива ја. И немогућпо је да он икада буде срећан, ннти да ја икада будем срећна. То смо ми знали још када смо се растајали. — Али чини ми се, да је и Виторија Фиоре несрећна! узвикну Прована. — Ах! то је много, много жалбсније! — промрмља она утонувшн у сањалачко нремишљање. — Као, уосталом, и ваш муж — додаде Прована. — Све је то бескрајно тужно — заврши oua хладно и јетко. — Ту нисте кривн ни ви ни Марко -- рече подругљиво Прована. — Ви се свему томе можете смешити или смејати — рече она и премери га погледом пуннм срдачног презрења. — Најбоље је смешити се или смејати се, дона Марнја! Али ја сам оптимиста у свом цинизму. Све ће се то иолако довести „у склад. — Како? — упита она помало бојажљиво. — Виторија и Марко ће се на крају крајева сложити. Она ће добити једно, двоје или троје деце, те неће ништа више изнскивати од свога мужа. Марко ће бити човек у годинама, постаће редован похађач клубова, трка, других отмених спортова и сличних састанака. Може бити да ће имати и понеку драгану... коју неће волети, јер човек, који је вас волео, не може више волети никада другу жену. — А овде? — уиита она с подругљивим осмејком. — II овде ће време учинити своје. Емилијев онроштај ће бити... да се изразимо тако, активан. Он ће вас опет волети