Дело

'288 Д Е Л О — Срео сам га овде близу, али ou меие ннје видео... А шта ти је лепо прнчао? — pehn he јој он мало одрешитнје. -- Иишта тако особито лепо — одговори само она. — Али ипак морало те је заннматн љегово иричање. — ГГо чему то судиш? — рече она тргнувши се. — Мислпм. Разговор је трајао доста дуго, п ти га ниси скратнла — додаде он мало јетко. — Ах! — уздахну опа п ногледа га. — Је ли требало да твога Провану нзбацим напоље. — Мога? Мога? Зар оп није и твој пријатељ? —ирекиде је ou. помало узрујан. — Не — одговорн oua укратко. — Ou нпје мој пријатељ. — Алп ти се удвара — рече Емилио. Тон је требало да буде хладан и био је хладан. Али да је Марпја имала онрезније ушп, да је боље погледала у лице свога мужа, впдела би да је то било пнтаље, пнтаље пуио зебње. Међутнм она је слегла раменима п нпје одговорила. Ou опет рече: — Удвара тн се. је ли? — Може бити; да; чини ми се -т- нромрмља она, одговоривши равнодушно као да су јој мисли отишле Бог зна куд. — А ти? — упита пеки оштар н суров глас који је изненадн... То беш»‘ њен м^ж, баш њен муж, баш Емилио који ју је сад питао тако оштро, као какав судија. До тога тренутка Марији се тај разговор чинио као један од оних обичних, простпх и монотпих разговора, у којима онај што говори мисли на нешто друго, а не на оно о чему се говори, на неку сасвим другу ствар, неку далеку ствар и у којима усне само механички изговарају празне речи. Међутнм сада је наједанпут видела, да је њен муж заповеднички изискивао да дозна истину њенога срца. * — Ја? — одговори она, поставши одмах тужна и понизна. — Ја? — Да, ти? — рече он, не мењајући тон. — Шта желиш да знаш о мени ? — рече она поносно. — Да ли ти се допада удварање Ђана Проване; да ли тп се икада допадало; да ли ће ти се икада допадати — рече оп хладно, оштро, ступивши пред њу и гневно је погледавши у очи. Она мало стукну, зацело не од страха, него стога да би испитала ново Емилијево осећање.