Дело

290 Л L' Л о П он јој иољубн руку п држаше је још једнако у снојпм рукама. Опа ue диже очи, да га погледа у лице, не макну се; беше непомична u пема. — Уосталом — иоче ou, као да наставл>а некп разговор — ја налазим да је потпупо оправдапо, што тн се Ђаии Прована удвара. Немој се оиет љутитн, Марија — нромрмља оп, стежући јој руку, коју је oua хтела нстргнутн — то нме те јели, впше га нећу пзговорити. Ја само велнм да су мушкн у праву што ти се удварају... Она га је слушала, неномпчно, ue учпннвшп ни најмањн покрет, готово ue дишућн. — ... јер тп сп тако заносна — рече он тако тихо да се то једва чуло Беше ли то варка од светлостп или је лак плам облио женнно лице? Алн зашто ли није ништа одговорила човеку, којн је уз њу седео, којн је своје лице њеном приближио, који јој је тихо говорио? Каква ли ју је мисао обузимала? Какво ли је осећање прожимало? Шта је то било што је њом господарило и тиштало је? Човек се саже још више к њој, као да је рад да је отргне од тог ћутања, да јој нзвуче неку реч која јој не хтеде ирећи преко стиснутих усана. — Теби још нема тридесет година, Марија? — упита је он готово шапатом. — Двадесет и осам ми је — одговори она тихо. — А ја сам већ стар — иромрмља он тужпо, још пепрестано стежући њену руку. — Стар сам за тебе. Младост је тако лепа ствар! — Младост је дивна ствар! — одговорп она јасннм гласом, а очи јој севнуше. Одједанпут нестаде заноса. Гневно одгурну Емилио ту руку, гневно устаде, удаљи се, прође двапут или трииут кроз собу, намрштен, спотичући се о намештај као да је слеп Она га је тужно гледала са свога места, с кога се није помицала, видела је да букти од беса и гнева, те јој женско срце стаде преплашено ударати и поигравати. — Емилио? — зовну га она двапут или трипут, али он је не чу, — Марпја! — одговори он напослетку чисто урликнувши, али не застајући. — Шта ти је?