Дело

296 Д Е Л 0 — Требало је да дође тај цар, драга Лавиннја, на да ивиђем из K}he... увече... — Ох, ја, ипкада, драга Ливнја, ue бпх бнла un по што дошла овамо? Оар он иије Лутераиац? Али све се тс сада изменило! Мој Фабрпцпо хтео је но што по то да стуни у талнјанску војску. Ја сам била удовпца: како сам могла да му забраним? Ти ме разумеш... — Добро си учинила, драга Лавинија! ;Напослетку, може битп да наша деца, нашн унуци имају више ирава што се ирнлагођавају новим прилнкама него ми што се нротпв њих борпмо. Па онда, досадило мн се да о томе чак и говорпм. Међутим, мени ионеке ствари, које се догађају, уливају сажаљење, драга Ливпја. Али шта вреди о томе и да говоримо? Вређала бпх свет, када бих се освртала на понеке јаде... понеке беде... — Сећаш ли се какав сјај беше у наше доба? — Сви смо онда били много богатији, Ливија... — Колико ли нас је осиромашило, пало у највећу невољу! — ...Ђована дела Марсилијана... — Јадница! Жпви на оном свом малом имању код Перуђе, које се састоји из куће и врта, чини ми се... — Тамо зар живи и лети и зими? — Целе године. — То је онда право нрогонство. — Али њена снаха, Каролина дела Марсилијана, је овде; видим је, тамо доле... — Гле, гле, носи накит дома Марсилијанових! — Откупила га је за велику своту од зеленаша Лабонија. — Наравно, отац јој има милионе! — Кожарски трговац en gros? — Дакако, чини ми се да је намеран да откупи цело имање Мареилијанових. — Каролина разговара с Ардупном Фиоре... — А зашто Ардуина не носи ни своју дијадему ни своју огрлицу ? Л, — Поклонила их је својим двема снахама, Беатрићи и Виторнји Фиоре. — Те Казалтове су баш срећне! — Мислиш? Вечерас носи накит Фиореовог дома. Гледај, обе снахелиду у стопу за свекрвом.