Дело

302 ПОСЛЕ ОПРОШТЛЈЛ Прнбпјене једна уз другу у дугнм редовима, жене и младе девојке не прозборпше ни речи, када је он паишао, када је нролазпо; равнодушне нрема својим сусеткама, мислиле су само како he оне вндетп њега н он њих, како he га поздравити и он нм отпоздравнтн. хМеђу њима је било н мушкараца, стараца н младих људи, којн су се такође дубоко клањали владару. И у тој сјајној дворници Иеролпног дома, пз које се улази у балску салу, у оном великом празном простору што је створен у средини, како бн могао проћн цар н краљ, срели су се, с једног краја дворнице на други, иогледи једног човека и једне жене, којн стсјаху једно према другом, али растављепи тим велнким простором. Њпх двоје су се познали, те се немо и укочено гледали. То беху Марија Гваско Симонети и Марко Фиоре. Превео с талпјанског Михаило Добрић. НАСТАВИЋЕ СЕ