Дело

Д К Л 0 304 н Турака. Веза ова, Прпштнне са Мрдарпма, мма истм смисао м задатак којм има веза са бугарском гранмцом од Штмпа преко Кочана м Царева Села. С погледом ма то што су српско-турски сморови знатно мзравпамм па штету једнмх м другмх мосреднмштвом АустроУгарске, унутрашњи стратегмјскм значај ове пруге мма много, управо несравњмво мретежнмјм значај. Веза са Призреном, ако пе онемогућава систематске буне севернмх Арбанаса око Прмзрена, Ђаковмце, Пећи м Љуме, — она мх осуђује унамред на неуспех. Псто тако и њено скретање на југ, до Дебра, као м даља њена веза са Јанмном м Скадром па Бојани, значи утврђивање турске власти у свима центрмма Арбаније, која се нагло иочела емапцмповатм еацмонално м која све јаче мспољава тенденцпју да заузме средмшње место у сплету балканских иитања, која нмсу друго до питања опстанка Турске у Европм. Од каквога је и колмкога значаја ова пруга у овоме смислу, довољно је напоменутм у какав је тежак положај ове годмне поставмла Турску шака Малисора м колмко је било потребно времена да она на гранмцм Црне Горе скупм 40.000 војске. Исти је случај са ширењем арбанашког покрета у корчапском крају и Еппру. Супротно тенденцији турско-аустроугарске конвенцмје од 1879 године, кад су Турска и Аустро Угарска уговарале да се заједничким силама одупру „српској опаености“ са истока и занада, од стране Србије и Црне Горе, сад Турска бежи од додира својих шина са аустро-угарским на босанској граници. Турска нпје дала свој пристапак, да се Митровица веже са босанском пругом, јер ју је аустро-угарско суседство са Србијом, као и аустро-угарско ровење где се год може, у Старој Србији, Маћедонији и Арбанији научило памети. Али, не водећи рачуна о саобраћајним средствима у Новопазарском Санџаку, Турска као и да не мисли на оружани отпор сили која јавно тежи да помакне своју босанску границу на југ, према нриликама и по могућству до Солуна. Истпна је, да њен посед између Јавора и Кома морају да чувају и бране по цену свога државнога живота две српске краљевине, Србија и Црна Гора, али овом но сили апсолутне неопходностп стражарењу двеју српских држава њенога поседа Турска треба да иде у сусрет. Истина је такође, да ни ми, Србија п Црна Гора, још нисмо нпшта озбиљно предузимали нити