Дело

318 Д Е Л О ЉНВО Cpel)OH исторнјскп ироглол лочјо књпжовноств, н провелопо н орнгнналне, српске до нашнх ланн. Уа то ннсац се унушта и у оцону књпжовно врелностн рада поједпннх, махом знатннјнх, радннкн на лочјој кн,нжовностн. Његов јо суд у главном тачан, што доказује да јо писац ову лнторарну врсту код нас пажлшво п довољпо нроучно. На аавршотку ово својо расправе д-р ILIobhIi дајо оиштн с.ул о данашњој дечјој књижовностп н радвпцнма, којп на тој књпжевној грапп раде. LboroB суд ннје нп најмање повољан, али је несумњпво тачан. Чнка-Јовнип п Чпка-Стевпнн наследпицп пе пишу с.ада за децу да ux само поуче и поправе, већ да би на тај начнн штогод п зарадпли. На тај се начпн дечја књпжевност јавља као згодно поље за рентабплптет. Разуме се да то пде на штету садржине дечје лптерагуре. Д-р Шевић не крптпкује само; он нредлаже и начпн како ће се поправптп оно што се покварпло. Не би било рђаво да се наши ппсцп разних ствари за децу, осврну на ову књигу д-ра ШевпћаМ. Књиге за народ. — Као 140 свеска збпрке „Књпге за нааод“ коју пздаје Матпца Српска у Новом Саду штампане су приче „Кроз трње п цвеће“ (разне приче из жпвота), које је написала Дарпнка Буља рођ. Косићева. Овде су четирп приче, управо бојке: „Звездана", „Љуљашка“, „Сан и предосећај" п „Анђелка“. — Приче ове немају апсолутно никакве књижевне вредностп. Оне су сентиментални пзлпви срца једне доконе госпође, која као да нема пречег посла него пише књиге. Ниједна од овпх причаније за народ. Што су оне ипак штампане у збирцп „Књиге за народ“, то нам тешко могу објаснити и сами члановп Књижевног Одбора Матпце Српске. Једина збирка која јо за иоследње две годнне штампана у овој збирци и која потнуно заслужујо то место јесто књига „Уокоци у народннм иосмама“ коју је спремио Тихомир Остојнћ (шгамиана као 141 н 142 свеска). У овој лепо уређопој збнрци штампано је 16 најлеиших ускочких посама. Из н.пх читалац доиста можо вндети н иознати „еве тегобо, сво племените и сурово crpauo ускочког живота“. На крајује, у додатку, крака н лопо наиисана псторија ускочког живота. од самога уредника. Раннје, нишући о једној књизи из збпрке „Књнге за народ“ („Под видом новпх идеја", од Милапа Андрића. „Дело“ за сеитембар 1910 год. стр. 475—478), мп смо напомепули да се у збирцп „Књиге за народ“ не штампају увек књиге које доиста могу народу дати неке поуке и иаметне забаве. На ту напомену као да није Књ. Одбор Матпце Српске обратио своју пажњу. Ми је, стога, ионављамо поводом наиред споменутих прича „Кроз трње и цвеће“ и преиоручујемо Књ. Одбору да таке књиге избегава, а да прпма књиге паметно изабране и савесно уређене као што је ова збирка од Тих. Остојића. М. Тодор СтевановићВиловски Стари Београд. — Из „Срп. Књиж. Гласника“ прештампао је у засебну књижицу г. Тодор Стефановић Виловски своју монографију „Стари Београд. Постанак и развитак српске вароши и културне и друштвене прилике у њему (1820—1850“) Београд, 1911. У 8°, (стр. 52 цена ?). — Г. Т. Ст. Виловски спремио је историју Београда од најстаријпх времена до данас, и ту ће књигу, како се чује, издати београдска општина. Оваје књижица по свој прилици један одељак из те историје, али свакојако један од нај-