Дело

Б Е Л Е Ш К Е 319 занпмљивијих. Овде се врло прегледно. са доста занимљивих и досад ширем читалачком кругу потиуно непознатпх појединостп, излаже живот у Београду од 1820 до 1850 године. У истп мах, по овој се књпжпци може закључити, да ће и поменута велика историја Београда битп савеоно и зналачкп пзрађено историско дело. М Љ у б. М. Мптровић: Милентије Никшић. — Из „Весннка Српске Цркве“ оштампао је Љубомпр М. Митровпћ, свршен богослов, своју лепо написану исторпску расираву „Мелентпје Никшић, епископ шабачки“. Расправа је ова израђена по већ познатој грађп, али је ппсац којекуда растурене цодатке лепо средио и дао занимљив и доста нотпун нреглед живота п рада овога зпаменитог човека из доба другога устанка. Економска еманципација Србије. — У органу парпскога Друштва за трговачку географију (Soicete de Geographie Coramerciale de Paris) у свесци за јули ове годпне штампан је чланак. Гастона Гравјеа под натппсом „L' emancipation economique de la Serbie“. Писац у кратким, али поузданпм иодацима документованим, потезима излаже економску борбу Србије са Аустријом од 1906 до 1909 године, пз које је борбе Србпја изишла као победилац, успевшп да свој пзвоз упути на друге стране п да се на тај начио ослободп аустро-угарског шпканирања. Гравје је овим чланком учинио српској грговини велику услугу, упознавшп српске економске прилике са Западном Јевропом. За то му дугујемо особиту захвалност. 0 напреднијем пољопривредном раду наших манастира — Д-р Милан 3* Влајинац држао је на овогодишњој скуцштини Монашког Удружења предавање „0 напреднпјем пољопривредном раду наших манастг»ра“, и то је предавање из „Тежака“ оштампао у засебну књижицу. Д-р Влајинац излаже шта треба учпнпти па да огромна имања манастира у Србији доноте далеко више прихода него што сада доносе и, нарочито, да прпвреда на манастирским имањима буде углед околипи. Предлози. које је он изнео у овом предавању, могућно је у сваком погледу остварити, и то је велика и света дужност оних који рукују овим огромним имањима. Али, како се чини, лепе жеље д-ра Влајинца остаће још позадуго глас вапијућега у пустпњп. Анегдоте из живота српских књижевника. —У веомаукусном издању књижаре С. В. Цвијановпћа штампана је књпжица проф. Андре Гаврпловића „Седамдесет анегдота из живота српскпх књпжевепка" (Београд 1911, у м. 8° стр. 84. Цена 1 динар). Проф. Гавриловић објавио је у овој књижпци по две, три п више анегдота о овим српским књижевнпцима: Доситију Обрадовићу, Јоакиму Вујићу, Лукпјану Мушицком, Јовану Дошеновићу, Вуку Ст. Карарићу, Симп Мплутиновићу, Днмптрпју Давидовићу, Димитрију Фрушпћу, Милошу Светићу, Васплију Лазићу, Ђорђу Малетпћу, Петру Протићу — Сокољаннну, Бранку Радичевићу, Богобоју Атаиацковићу, Ђуру Данпчићу, д-ру Јосифу Панчићу, Љуб. П. Ненадовићу, Ђурп Јакшићу, Мплану Ђ. Милићевићу, д-ру Милану Јовановићу, Влади М. Јовановићу и Стевану Сремцу. — Писац каже да су у ову књижицу ушле само оне анегдоте за које држи да их је он првп објавио ранпје или да то сад чини. Било ово тачно или не, писац је добро учинио што је ову збпрку спремпо и издао. У њој има доста веома занимљивих причпца, које