Дело

д к л о 820 могу служитп као граЦа за личну карактернстнку нашнх књнжевннка, разуме се — само ако су колнко било аутентнчне. Разиичности. Становништво Бугарсне и Аустрије. Становпиштво Краљ. Нугарске износпло је крајем 1910 год. 4,329.108 душа, док је 1887 год. овај број 3,154.375. Прираштај за 23 годнне пзносн дакле 1,213.733, што одговара прпраштају од 21,7% у овом времену. У стварп је прпраштај xpnuihaHCKOr становнпштва још већп. пошто се за ово доба нселио знатан број мухамеданаца. (Geographische Zeitschrift, XVII Jahrg, 4. Heft, стр. 220). Становнпштво аустро-угарске монархпје према поппсу од 31 децембра 1910 год. пзносило је 47,418.598 душа. од чега је 28,567.898 долазило на аустриску, а 20,850.700 на угарску половнну монархије. Од 1900 год становништво Аустрнје со увећало за 2,417.190 нли 9,2 нроцента а становннштво Угарске за 1,596.000 нли 8,3 процента. У обе ранпје дсцоннјо ирираштај становништва у УгарскоЈ пзносно је нешто више од 10 процоита; садање оиадање ироцента јо последпца нссл.анања у Америку, којо је за последњнх десет година билојаче него раније. Најјачп нрираштај у Аустрији показали су Трст, Истра и Доња Аустрпја. Укупно цивилно становништво Босне и Херцеговине износи 1.895.673 лица, што, ирема нопису од 1895 год., звачп прираштај за 326.591 или 20,89 процента. Целокупно становништво Беча изпосило је 2.0 <0.803 душе, од чегаје 98.400 било Чеха. Годпне 1900 пзносило је укупно становнпштво Беча 1,974 000 са 102.970 Чеха. (Geographische Zeitschrift, XVII Jahrg.,'5. Heft, стр. 281). Б. М. ВЛАСНИК Аца М. Станојевић УРЕДНИЦИ Др. Драгољуб М. Павловић и Риста Ј. Одавић Штампарија „ ДоситиЈе Обрадовић“ Димитрија Гавриловића (пређе А. М. Станојевмка) (Чика ЈБубина удица бр. 8)