Дело

КЊИГА 60. СВЕСКА 3. Д Е Л 0 СЕПТЕМВАР, 1911. ГО ДИНЕ ХРОМИ ИДЕАЛИ — М. М. Ускоковић ГЛАВА ПРВА Нов живот У почетку пролећа године 1899, један млад човек заустави две девојке на улицн, ословивши једну од њих: — Кајо! Девојка, која се звала Каја, трже се, осмехну весело и пружи младом човеку руку. — Ах, ти си, Чедомире! Откад те нисам видела — рече му она и зарумени се без некога нарочитог разлога. Она друга девојка поцрвене такође чак до првих прамепова своје смеђе косе, и учтиво оступи неколнко корака да не би што сметала својој другарици у разговору са пепознатим човеком. Оне обе училе су девојачку школу у Београду и спремале се да је сврше тога лета. Носиле су дугу црну кецељу, прост шешир, сукњу испод колена, ципеле изнад члапка, и притискивале су по један свежањ књига на своје груди... на своје мале девичанске груди, које су се стидљиво оцртавале под глатком материјом кецеље. — Пише ми мајка да си јој обећала неку мустру за вандтепих... шта ли! Па те молим. Ја имам да јој пошљем своје старе чаране, па ми она рече да то уједно пошаљем. — Јесте, врло дивно! Тек што је стигао у Београд!... Да ти представим: моја другарица, Вишња ЈТазаревић. Замало не заборавих!... А шта ради тетка? Млади човек, с прилично вештине, а с много ноштовања, скиде свој шешир који је већ губио форму. Дело, књ. 60 21