Дело

460 Д Е Л 0 растављати се с њим. Стога се опирао свнма попудама за нремештај п внши положај. Али п не прекорачајући ускн оквпр консулске службе, он је знао придобнти и утврдити себи ноложај, како то пре њега нпко нпје могао. Он је Париз знао до снтница п њему су се сваки час обраћалн за савет, за обавештење или за помоћ: н посланство, п изаслатн нредставнпцп надлештава п нрнватна лнца, нутнпци плп трговци и иодузетннцн. Полнтнку је нзбегавао, она је сама долазила и остајала дуго у његовом кабпнету. Остављ>ајућн посао, иолитпчари и новпнарп сматрали су за потребно обнћн консула, да с њим ouo што су чулп од носланика, заједно прекувају и оцепе. За себе Карцов није тражпо нншта, па, према томе, у већипи случајева, био је неутралан. Та околност давала је његовом мишљењу обележје независностн и непристрасности. Намерници у Паризу, минпстрн иностраних дела, — Гирс, Шишкин, граф Муравјев, — ннсу гледали у Карцову чиновника и подчињенога, већ старога друга по служби н свога човека. Са Шишкином и Муравјевом Карцов је био интиман и говорио им је на ти. На пнтимним састанцима Муравјева са француским министром иностраннх дела, Делкасеом, у ресторану или у позоришту у ложи, Карцов је облигатно био трећи. Француске власти од своје стране, биле су према Карцову најпредусретљивије. Њему је био дат велики официрски крст Почасне Легије — одличје, које се даје само посланицима. За успомену на боравак цара Николе у Француској, председник републике Феликс Фор поклонио је Карцову једну дивну обојену вазу. Своје везе и утицај Карцов није за себе лично искоришћавао, већ је и њих везивао са интересима службе и својих земљака. У свима надлештвима, полициским, судским, имао је он приЈатеља, који су pour obliger М. Kartzow чинили све могуће и немогуће. Колико је госпођа клептоманкиња, које замишљају да у Лувру или Bon Магсћб-у, у страшном гурању и тискању, на њих нико не пази, спасао он од срамоте и помагао им да превале границу. Захваљујући својим односима са департманом полициским, које је давно утврдио и стално одржавао, њему јс често испадало за руком да помогне бедног политичког изгнаника или да спасе из невоље професора — знаменитост, раскошан егземплар кадетске флоре, који се сувише упустио и занео у говорништву. Може се рећи с уверењем, да