Дело

36‘2 Д Е Л 0 сам говор подсећао па Парнз, где се надао сусрету са пријатељима и знанцима. Снака екскурзија изазнвала је погоршање болестн. Особнто је кобно на њ дејстнонало заморно бављење у Вентпмпљијн, где се врши царинскн иреглед. У сеитембру месецу, ue слушајућп савет лекара, Карцов се крену из Онелнје п преселн се ua Оар Si. Martin, блнзу Мантоне. Деветог дапа по сеобн, болест окрену на зло. У uoh између 24 и 25 сепгембра 1907 године, после великпх мука, живот Карцовљев се угасио. Тело је његово пренесено и сахрањено у Парпзу, његовом милом Парнзу, у гробљу Pere Lachaise. Према жељи иокојниковој у завештају, прн сахранн нпје било војних ночасти, што му је као каваљеру иочасне легије пристојало, нп венаца. Француске власти п руска насеобина изразилн су мпого топлог осећања, н присутннм на сахрани удовици п сину иокојниковом изразили су симпатпје и саучешће. У штампи руској и француској појавили су се многи некролози. У мало али тачних речи, ,.Temps“, пајозбиљнијн лист у Француској, донео је похвалу покојнику: „Ses nombreux amis en France garderont un profond souvenir au plus parisien des consuls etrangeres. De šon cote, la colonie russe n’oubliera pas l’excellent homme, dont la porte etait toujours ouverte a tous ceux qui recherchaient ses conseils et son appui“. Temps 21 Okt. 1907. ГЛАВА VII Стратегпска завпсност руске војске преко Дунава од Аустро-Угарске — Потреба одржавати конвенцпју од 3-ег јануара 1877 г. као очи у глави. Пораднмскп предлог примирја. — Он се пе слаже са основима конвенције од 3-ег јануара 1877 г. — Кнез Горчаков не ирима одговорност за уступање Восне и Херцеговпне Аустрији. — Припреме Н. П. Игњатијева да пође к војсцп. — Тада он први пут дознаје о конвенцији 3-ег јануара 1877 г. — Слажућп се са Н. П. Игњатијевом цар шиље телеграм о кретању војске к Босфору. — У стану царевића наследника Н. П. Игњатијев дознаје о закљученом примпрју. — Стање војске после примирја. — Према промењевим приликама је ли треоало да И. II. Игњатијев закључи мир у Сан-Стефану? Ко одговара за пропаст историске задаће. Штета од споразума са Аустро-Угарском била је очевидна. Аустро-Угарска је остављала Русији на вољу да ратује ако хоће, али је задржала себи слободне руке, а за такву неутрал-