Дело

0 СРПСКОМ ИМЕНУ („regiium Servilie, quod est Bosna44).1 Босна je у то врпјеме била самостална држава. 1227. год. иотврђује римскп напа нека нрава дубровачке цркве. У напипу се писму спомнње и „српска држава т. ј. Босна“ (Kegnum Serviliae, quod est Bosna“).1 2 1232—34.a> год. потврђује кашолички босански банМат. Стјепан Нинослав (1232—1250) „кнезу дубровачкому Ивану (Жану) Дандулу и свој опћинп дубровачкој“ нривилегију, коју им је дао бан Кулин, па каже: „Ако тужи Србљин (т. ј. Бошњак) Влаха (т. ј. Д.убровчанпна), пека се нре (парби, правда) нред кнезом (дубровачкијем); ако тужи Влах Србљина, нека се пре пред баном (босанскијем“) („Ако вКроуе срвблинв влаха, да се нри ир^дв кнеземв; ако в^ћроуе влахБ срвблина, да се при нрћдв баномв“).3 8а ово каже Ђ. Даничић (Рјечник III, 150): „тако име народно бјеше јаче од земаљскога, те и босански банови у истијем приликама зваху Србима своје људе.“ Да се види боље значење ријечи „Влах“, исписаћу овдје ријечи Фр. Рачкога (Rad LVII, 141): „Kada se pita za narodnost tih Vlaha, treba razlikovati dvie dobe. U starijoj dobi pripadahu Vlasi za cielo romanskoj narodnosti.“ A мало послије каже: „Odavle rieč ,,vlah“ znamenuje u srbskih spomenicih njekoliko puta Romana u obće, pa s toga Dubrovčanina, koji su početkom bili velikim dielom romanske narodnosti, kano što i stanovnici Zadra, Spljeta i Trogira. Ban bosanski Matej Ninoslav potvrdjujući (1234—1240) povlasti, koje je njegov predšastnik ban Kulin podielio (1189) Dubročanom, odredjuje: „ако вћроуо срвблипБ влаха, да се при пргђдБ кнеземБ (dubrovačkim); ако вКроуо влахв срБблина, да се нри пргћдБ баномБ“ (bosanskim).4 Ovdje znamenuje „влахБ“ Dubrovčanina, čovjeka Romana, Latina, „срг.* блинб“ podanika bosanskoga bana, porekla slovinshoga; što se 1 D. Farlati и J. Coletti, Ecclesiae Rag-usinae Historie (1800) стр. 82a. II. Кукуљевић, Codex diplom. II, 148. T. Smičiklas, Diplomatički Zbornik, II (1904> стр. 206, 208. 2 D. Farlati n J. Coletti, Ecclesiae Ragusinae Historia (1800) стр. 96a. T. Smičiklas, DiplomatiČki Zbornik III (1905) стр. 274. [NVenzel, Cod. Arpad. XI. 202: код T. Смичикласа|. a) 1232. год. почео je владатп Ниаослав, а 12:34. год. преста кнезоватп Иван Дандуло. 3 Фр. Миклошић, Mon. Serb. (1858) стр. 25. 4 Miklošić: monum. Serb. p. 25. cf. p. 29, 33.