Дело
4*24 Д Е Л 0 potvrdjuje i drugim spomenikom. Г listini na ime srbskoga velikoga župana Stjepana, potonjega prvovjenčanoga kralja, izdanoj god. 1*215—19, čita se: „п да ue кмлк српблинп влаха бези еоуда44,1 а to se latinski prevodi: Et ut Sclauus non apprehendat Raguseum sine iudicio“.y За тијем каже Рачки: „Ali polagano su se \’lasi po narodnosti pretočili u Slovene, medju kojimi su živili, i pod kojih su državnu oblast podpadali. Ime i tada osta, ali ne znamenovaše više porekla nego čovjeka onoga zanimanja koje bijaše glavno Romanom stanujučim medju Sloveni; imena „влах1>“ i pastir, pecuarius, postaše istovietna. To bijaše drugo, mladje doba, u koje ime „влахБ“ nije prikopčano bilo narodnosti več načinu življenja seoskoga puka; pa je moglo znamenovati i ■čovjeka romanske narodnosti i Čovjeka pastira ili samo ovoga, kako se je na ime taj prielaz postupice izvođio.“ 1240. п 1240. год. обећава Нинослав, да he у миру жпвјети с Дубровчанима. Том приликом наиисаше двије иовеље у Дубровнику. У објема овијем повељама зове Нинослав своје Бошњаке впше пута Србљима и никако друкчије.1 2 3 Први пут долазп ријеч „Бошнанинв" за Бошњака тек год. 133*2.4 Прије тога свагда се употребљава за Бошњака пме „Србљини За владања Нпнослављева бнло је у Боспи толико католика, да је иапа пнсао 1233. год. своме послаиику Јакову, да гледа да два или три или четири учена човјека посветп за бискупе (у Босшт).5 Око 1245. год. каже варадински каноник Руђер (Rogerius), да је татарски краљ „уништпо српску (раилку) државу Босну^ („destruxit Boznam, regnum Rasciae'4)6 1252. год. спомиње се у писму дубровачког архибискупа Ивана „српска краљевина то јест Босна („Regnum Serviliae, quođ est Bosg*na“)7 1 Kod Jirečka loc. cit. 2 Prievod priobćih u Radu I, 128—9. 3 Фр. Миклошић, Mon. Serb. (1858) стр. 29, 33. 4 Фр. Миклошић, Mon. Serb. (1858) стр. 101. 5 A. Theiner, Vet. mon. hist. Hung. sacr. ill. I (1859) 113. 6 M Rogerius, Miserabile Carmen. Caput XXXVIII (Schwandtner, Soripfeores rerum Hungaric. I, 1746, стр. 318). 7 D. Farlati и J. Coletti, Ecclesiae Ragusinae Historia (1800) стр. 1036. T. Smičiklas, Diplomatički Zbornik, IV (1906) стр. 482.