Дело

ИСТОРНЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 451 дебелога јера па му правитељство није на то ништа рекло. 2.) Он добро зна да то није из своје главе кнез измислио, „већ га на то наговарају“ неиријатељи његови (Вукови). Али он има довољно узрока да верује да они нису пријатељи ни књазу већ га граде само оруђем противу њега. „А сутра кад се стане противу тога на срамоту Ваше светлости писати и говорити, онда ће се и они смејати Вашој срамоти. И тако ће те место славе, којој би се од тинографије по правди надати могли, без невоље добити срамоту.“ 3.) Такви „р о д о љ у б ц и“ неће се задоЕољити ни таквом ортографијом и мало по мало прећи ће с ортографије на ј е з и к и. т. д. 4.) Ортографију није он никоме у пркос начинио већ наишавши на њу ири раду речннка показао „Каква би ортографија управо за наш језик према својству његовом требала." Уверен је да ће сви наметни људи „како у Бечу и Петербургу тако и у Лондону и Паризу п на свакоме другом месту признати, не само да је његова ортографија за сриски језик правилнпја од свију осталих начина нашега писања него да је правилнија и паметнија од ортогра•фија свију народа и језика Европејски. Али се Вук није задржао само на овако одбранбеном и агитационом тону писма. Пошто је мислио да је убедио кнеза, он га саветује шта ће да ради, на му вели: „онима, који Вас наговарају да се у ортографију мешате... одговорите да је то посао књижевни ко.ји Ви не разумете, и да се за то у њега неможете мешати, него они нека га расправљају књижевним путем, како знаду.“ б.) Да кнез заповеди дасе само државне с т в а р и (пасоши, протоколп и књиге које се о трошку државе штампају) раде колико је м о г у ћ е словенском ортографијом, „остале пак све приватне стварп за сад нека се штампају како ко оће, док време само једну ортографију не одредн." в.) Да би најбоље било да се штампарија (осем насоша и протокола) са свим затвори. Власт. Будимовић. (Наставиће се) -К*- 29 *