Дело

454 Д Е Л 0 Емнлиом се затварају врата с потмулом лупом. Кола су recua, те му је њен огртач и скут uao преко колена н ногу. Он Иутн, шћућурен у углу; дваиут га погледа његова жепа п у полутами види да је тако блед како га никада инје видела; његове готово увек иомућепе очи севају у мраку н уирте су у њу. Наједанпут муж потражи њеиу руку која је била у рукавици н у пространом чииканом н кадчвеном рукаву од мантила, п стеже ту руку толико снажно, као да хоће да је скрши, тако да она јаукну: — Емилно, болп ме! Сурово одбацп он ту руку и грохотом се насмеја. Стигоше иред Гваскову кућу; она се стаде иети уз степенице, обузета неком необпчном зебњом, у којој је било иеке неиознате забупе, неког непознатог стида, неког непознатог бола. Није се окретала, али је чула како јој муж иде у стопу, како пролази за њом кроз собе, кроз дворннце, све до будоара, из којега се улази у Маријнеу собу, у коју Емилио није крочио откако му се жена вратила у кућу. У тој соби онн се увек увече, нред растанак, опросте. Она застаде, окрену се, иружи руку свом мужу: — Лаку ноћ, Емилио — рече му малаксалим гласом. Он јој не одговори, ногледа је узнемирена лица, и одлучно уђе пред њом у собу за спавање. Она је оклевала, беше је обу* зела нека женска стрепња. Али у трену ока пробуди се њен понос н њена одважност, те уђе у собу. Муж и жена стојали су једно према другом и гледали се у очи: — Лаку ноћ, Емилио — понови она одлучно, готово изазивајући га. — Потребно је да с тобом разговарам — једва изусти он загушеним гласом. — Добро — одговори она одлучно. II чиле и веште руке собарице Кјаре, која је била у соби и служила је ћутећи, оборене главе, као да готово осећа сињи терет што се у том тренутку свалио на тога човека, па ту жену, верне Кјарине руке стадоше јој скидати чипкани рубац, огртач, рукавице, торбицу с махалицом, убрушчићем и мирисом. Цео тај посао вршила је Кјара лагано и вешто. Мирно сними Марија велику бриљантску дијадему с косе и даде је Кјари, скиде бисерну огрлицу с врата и гривне с руку, и све то нредаде у Кјарнне руке. Потом јој мнрно рече: — II ди.