Дело

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 461 су без живота и поглед им је неодређеп. У руци држи свој вео и своју торбицу и стрпљиво чека. — Лаку ноћ, Виторпја — рече свекрва, пришавши снахи. — Лаку ноћ, мајко — одговори она и иристугш руци да Ј9 иољуби. Чим је пољубила руку, млада жена се повуче и тако избегну пољубац, којп јој је хтела спустити на чело мајка њенога мужа. Дона Ардуина Фиоре оклеваше мало, као да xohe нешто да рекне, затим окрену леђа и, лаганим али достојанственим кораком, уђе у своје собе. Марко се такође упути у своје одељење, а на три корака за њим корачала је његова жена, не зборећи ни речи. Били су сами, а ускоро he бити потпуно сами. Иролазећи кроз собе и дворнице, хМарко је двапут или трипут иогледао своју жену исиод ока, као да је хтео да нешто пита то немо и затворено лице. Опа се чинила као да и не види тај испитивачки поглед. Тако дођоше у своју огромну собу за спавање, у којој су од трп стотине година ноћивале са својим мужевима све жене првенаца Фиореовог дома и које модерни укус с новим намештајем и удобношћу није могао да измени. Та соба је очувала сву свечаност и озбиљност старих римских патрицијских кућа. И у тој величанственој средини, ова нежна жена у својој белој хаљини, у белом мантилу, нод сјајном патрицијском круном, чинпла се као нека сен, која је ту залутала. Села је, није скинула мантил, само га је мало отворила, као да јој је врућина. — Зар нећеш зовнути собарицу?—уиита је Марко Фиоре вадећи цвет из рупице на капуту, и почињући тиме свлачење. — Нећу — рече она — доцније. Морам нешто да разговарам с тобом. Марко. Он се мало намршти, али покуша да пређе у шалу. — Разговараћемо у постељи, ако хоћеш, срце моје. То је одлично место за разговор и ја ћу те с највећом пажњом слушати... нећу засиати. — Не — одговори она суморним и сухопарним гласом. Ми морамо разговарати пре но што легнемо. — Зар овако, у салонском оделу? Као у Неролином дому? Добро, душо моја, али ја налазим, да овде недостаје цар. Можемо му јавити телефоном, те да и он ирисуствује иашем разговору, ако желиш. И он се насмеја, усиљено се насмеја. Виторија Фиоре беше хладна. Она настави монотоно :