Дело

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 463 — Може бити да тн мама неће одобрити. — Она зна у чему је ствар — промрмља Виторија. — Све даме у Риму знају шта значи то повлачење у Христов манастир... нека ти она каже. .. И лако је поруменела. Он је погледа и настави разговор најпријатнијим гласом. У томе се манастиру читају нарочите молитве, је лп, Виторија? Да ли се тражи нарочита мплост? — Једна једина милост — одговори она оборених очпју. Једна једина милост од Божјег Сина, Марко. — Ах ! — изусти он само, појимајући. Међу њнма наступи несносно ћутање. — Ти жудиш да добијеш дете, Виторија ? — унита је он необичним тоном. — Жудим ватрено — изусти она сграсно. А, одмах затим додаде : — 3‘d сада немам д р у г е жеље. — ...и ја то жудим... тебе радн — одговорн он расејано. — А себе радп не? — било је одлучно женино питање. Али он нпје обратио пажњу на израз њенога лица. — 0, мене ради... појмићеш... од оног нренутка откада мој брат Ђулио пма трп мушкарца... Фиореовом дому је обезбеђено потомство. — Беатриче је била срећна — промрмља она, уздахнувши. — Та иди, бићеш срећна и ти — рече он шалећи се и смејући се — имаћеш, на жалост, пуну кућу деце, мила Виторијета; велим на жалост, јер ће ти многа деца бити велика досада... Не бој се да ћеш бити неплодна. — Ко зна ! — рече она тихим гласом који је подрхтавао. — Иди, иди у манастпр, драга моја, ако се надаш да ће ти то иомоћи — рече он смејући се. — Исус Христос ће испунптн твоју молбу; када изиђеш, када се вратиш кући, нодариће ти сина И приђе јој, да је загрли, да је пољуби. Једним хладнпм покретом она га одгурну, одби од себе. — Аха! — рече он, мало увређен — зашто си тако сурова према законитом мужу, дон Марку Фиоре ? Опет он покуша да је нривуче и пољуби. И она га п ппет одби, још хладније и осорније. — Како год хоћеш — промрмља он.