Дело

464 Д Е Л О Од даиас је потребно живетм у молнтвн н угушивању чулнпх ужпвања— одговори oua хладним тоном. — Па онда? — упита је он. — Од вечерас heiu тп прећи у своју момачку собу. Аха!... н ировешћу у њој десетак дана, а? — рече он нодругљнво н јетко. — Да, десет дана, докле се ја не вратим. Браво, браво! А ако мн тамо буде било досадно? упита је он јетко. — 0 ue, неће тп тамо бнти досадно! — рече опа с горким осмејком. Ou се сетп да је његова момачка соба, откако се оженио, била нетакнута, и да је иуна свакојаких слика, великих и малих, Марије Гваско, п свакојаких усиомена на његов мртвп сан, његову мртву љубав. И он појми дубину мишљења и осећања своје жене, и појми јачину њенога бола, те, жалећи је, покуша да је наведе на разговор, на плач, који би јој олакшао. Виторија, Виторија — кликну јој он тужно, нрекорно — ти као п увек нешто кријеш, лажеш, прећуткујеш; због тога патиш, а тиме и мене једиш. Међутим ја бих био рад да се не љутим на те, а и да ти не патиш... — Тп се вараш — рече она врло хладно. — Нити ја патим нпти се ти мораш љутити. Мојшсповедник мп је рекао, да браку Hiije циљ љубав, него деца, да се Богу треба молити за ту децу, да му се треба молити много, и ја идем да му се молим. — Ах! — одговори он одмах, такође хладним гласом. Ти си дакле убеђена, да браку није циљ љубав? — Потпуно убеђена — додаде она мало осорније. — Тим боље! — узвикну он пакосно и подругљиво. Тим боље! А када си одлучила да ступиш у манастир, да издржиш деветницу? Питање беше сурово. Она је оклевала с одговором. — Када, Виторија? Кажи истину, поразмисли се. — Вечерас — одговори она, наирежући глас. — Вечерас? На игранци? — упита он још осорније но пре. — Вечерас, на игранци — потврди она сва бледа. Али болећивост, то нежно осећање, већ се угасило у Марковом срцу, а заменило га је, као и у сваком неправедно сумњиченом п неправедно вређаном срцу, неко потмуло и свирепо