Дело

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 465 негодовање. Презриво слеже раменима, пезгранно пребаци нреко руке своју бунду, узе свој шешир и изиђе са сухопарпим: — Лаку ноћ, Виторија. Она немађаше снаге да одговори. С великом муком затвори врата своје простране собе, где је сама, потпуно сама као очајница. И пе усуди се нлакати, бојећи се да се он не врати и не затекне је где плаче, бојећи се да он, пошто није био далеко, не би чуо њен плач. VI Марија Гваско писала је Марку Фиоре: „Марко, немој се чудити када добијеш ово неочекивано писмо. Та ти већ знаш, да ово није љубавно писмо, јер су се наше душе у оној прошлости, што се не може повратити, и сувише слиле, биле толико сличне, једнаке и тако сложно осећале, да је љубави дошао крај, да међу нама не може више нпкако искрснути какав сентиментални песпоразум. Када би ко други, какав туђин, па чак пријатељ или пријатељица, стао иза мојих леђа и преко мога рамена прочитао ове моје прве речи, одмах би помислио: е т о, с а с в и м природно, пишесвом љубавнику, никада га није ни престала волети. Тако је то! Протекло је прилично доста времена, Марко, откако смо се драговољно растали, срца пуног болова, али баш оснаженог тим боловима, пошто беше нестало разлога за ту нашу ватрену и слободну везу; отада су прошле готово две године, јер смо сада у мају. А данас је година дана, откако сам сеја вратила у кућу свога мужа и откако ми је он драговољно и искрено рекао реч опроштаја; година је дана откако си ти узео Виторију Фиоре и откако ти је она, спустивши своју малу руку у твоју, свакако опростила дуго неверство и дуги заборав. Дакле, пријатељу мој, нико у мојој околини не верује да сам те ја престала волети, волети те љубављу, нико, па чак ни они који ме добро познају, као понеке добре иријатељице, као Фламинија Колона, да ти баш рекнем нме, нико, па чак ни они који би били ради да им будем љубавница, као Ђани Прована, да ти кажем друго име, нико, нико, а још мање мој муж, Емплио Гваско, верује, не може веровати и неће никада веровати, да сам те ја престала волети, волети те страшћу, волети те љубављу. Тако је то! „То је крст, који ја носим већ годину дана У почетку га Дело, књ. 60. 30