Дело

466 Д К Л 0 еошах крепко, е хришћанском и човвчанском одважношћу, пспуњена ватреном жељом да поправпм страховиту неправду коју сам нанела другима, да нзвпдам дубоке п болпе ране, што сам нх задала другима, жпвећп у тој узвншеној нади, да дам мало cpehe, сву могућну срећу томе човеку којн ју је заелужпо, којп је заслужује! Марко, како сам радосно обгрила свој крст у оно прво време, како сам бпла понизна, нросто као дете које осећа да заслужује казну, као створење које иризнаје грех и каје се!... Тн познајеш мој понос, Марко, ти знаш да је он у овој борби за живот био увек моје оружје за одбрану и нанад; тн знаш да мн је мој нонос замењивао многе врлпне и да је ou, можда стога што беше п сувпше великн, н сувише снлан, био извор свакога мог бола. Дакле, Марко, ја тп се кунем н знам да ћеш мн веровати, ја сам тај свој понос свакп дан бацала пред ноге своме мужу, моја душа се нокорно клањала, моје срце је готово нпчице надало, непрестано молећи за опроштај; а то сам чиннла стога, да бих иснунила оно на шта сам се зарекла себи, тебн, својој милој и ватреној- заблуди, јер је то била заблуда; све то чинила сам да бпх одржала свој завет, да ћу свој грех покајати. Патила сам тако радосно, Марко, али тако силно, п при сваком новом убоду не завиЈах крвави расек, и прп свакој новој рани пуштах да моја крв тече, сва срећна, срећна што патим, срећна што покајавам, срећна што ћу моћи, тим патњама које беху час тајне час отворене, час потмуле н благе, час дпвље и страховите, срећна што ћу њима моћи нокајати свој грех, срећна што ћу моћи да дођем до одређепог циља: да будем Емилијева утеха, да му, као и некада, донесем срећу. Опијена, опијена сам била том жртвом, Марко; а сада када је нестало моје опијености, ах пријатељу мој, ја видим, ја знам, да је све било узалудно. Моје кајање је било узалудно, узалудно кршење мога поноса, узалудна моја одлука да чиним добро u усрећавам. Е.милио Гваско, мој муж, много је несрећјн но пре; и ја, једина ја сам узрок његове несреће. И мени је немогућно, кунем ти се, немогућно ми је да га учиним срећним, чак и када бих сто година живела, када бих сутра умрла. Ни жива ни мргва не могу нншта више за њ учинити. Ништа, ништа. „Слушај, Марко слушај, па ћеш видети да је све неповратно .