Дело

ПОСЛЕ ОНРОШТАЈА 469 трепери тронутошћу, отвори своја нетакнута врата и иредаје се с нежношћу, с одушевљењем. Када ме човек, који ме воли, кпњи и вређа, морам да се буним; мој ме нонос, на неки чаробан начин, заодене челичним оклопом, и ја осећам да престајем волети, да од тог тренутка не волим више и да нрезирем љубав човека, који ме не уме волети, и кадра сам смождити срце, два срца, своје и тога човека снагом којој нишга не може одолети. Ти ме познајеш. Ти си ме освојио љупкошћу своје младости, својом младалачком умиљатошћу, својом правом страшћу, помешаном с оном милом чежњом која иодјармљује најохолије, најуздржљивије, најодољивије душе, и нпкада ме ниси вређао, никада, ти потпуни пријатељу, потпуни драгане, који си мио и сладак у сну, мио и сладак у успомени. За oue три године што их заједно ироведосмо, мој прости али бурни, искрени али страсни, заљубљиви али поносни карактер имао је све љубавне сласти, и наш кратки заједнички живот био је леи, нун склада, н ми смо се могли растати пуни бола, али без једа, пуни бола, али не љутећи се једно на друго. Марко, овај несрећнпк, коме сам се пре годину дапа вратила, да га излечпм од отрова који је пио због мене, не само да је отрованији но ире, него још и пскаљује сву своју освету на ме љубављу која се састојп из неповерења, ирезирања, чулностп и љубоморе. Тај човек, који ми се чинио јунак, и који је био јунак, али само један часак, један једини часак, онда када ми је нзустио речи оироштаја, тај ј.унак којега сам ја у души неснички опевала, и који је то заслуживао, али заслуживао само за један часак, тај човек није више изневерени драган, да се тако изразим, којега треба нежним миловањем нагнатн да заборави неверство, није више увређени муж од којега је тражен оироштај и који је он дао и с којим би ме опет везивало ново, поштено, трајно и искрено пријатељство. Не! Тај човек је сада непријатељ, непрпјатељ који те час воли час мрзи, који те час прижељкује час отура, који те преко дан обожава а увече презире, који би те хтео вечито држати у загрљају, а клонн те се, који те сматра способним за најцрње дело, који ти одаје своје су.мње и казује ти их. Емилио Гваско је непријатељ мени, Марији; ненријатељ, чије име носим, неиријатељ, чију судбину делим, непријатељ, у чијој кући живим, непријатељ који ме држи, јер сам му се вратила, ненријатељ, који не жели моју смрт, јер би се, можда, убио на мом гробу, него који жели да живим, с њпм,