Дело

ГРОф ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 51 либералне странке, која је највећма бранила дуализам. Тадаје Коломан Тиса био непомирљив противник дуализма — и његова странка није хтела да чује ни о каквим преговорима, већ је тражила да се просто врате у живот закони од 1848 године. Како је Деакова странка била у већини, одговори она на царски рескрипт кратком Адресом, усвајајући да води даље преговоре за споразум. И ако ова Адреса није ни мало задовољила Беч, Бајст не изгуби паде. Он је употребио свеутицаје, да Маџаре задобије. Он је испирисао чланакједану „Тајмсу“ у коме је саветовано Маџарпма да буду умерени; слао је грофицу Карољи у Париз и Лондон, да наговара маџарске емигранте, да пишу својим пријатељима у Маџарској, да се што пре споразумеју с владом. Одмах затим, како сам Бајст каже, по жељи царевој, он се крену у Пешту, да се лично споразуме с маџарским вођама. Али н тај пут ннје донео очекиване користи. Опет за то Бајст настави рад. По овлашћењу цареву он позва на конференцију (9 јануара п. н. 1867) Андрашија, Лоifcaia. Мајлата, Белкредија, Сењеја и Етвеша. Маџари су тражили да се њихов елаборат узме као основ за преговоре. II ту се разиђоше не свршивши за тај мах нпшта позитивно, али опет не без наде на иотпун споразум. Бајст је у присуству Белкредија обећао Маџарима министарство ако се буду обвезали, да ће финапсије, војску, порезе, монополе, спољњу политику признати као заједничке ствари, које се у заједничкој скупштини (делегацпјама) решавају. II како је за све то требало одобрење за споразум с Маџарима — требала и сагласност парламента у Аустрији, то је Бајст успео код цара, да одобри сазив „ванредног“ рајхсрата (ск.упштине) целе Аустрије (т. ј. друге половипе монархије). Противу^ове мере био је Белкреди, који никако није хтео централизацију у Аустрији, на ни један заједнички парламенат. Белкреди даде оставку. С тиме је иала и последња сметња споразуму. Министар председник постаде Бајст. Нови министар нредседник настави сада, без сметња, рад на споразуму имајући као помагача највећу личност од утпцаја на цара — царицу Јелисавету. Биограф Андрашијев с пуно пијетета прича о улозп ове симнатичпе и несрећне жене, која је била добри геније маџарскога народа. Волећи маџарски народ •она је научила његов језик, не мешајући се нпкада у полптпку, онаје узимала ипак реч, кад се тицало Маџара. Кад се Франц 4*