Дело

ПОСЛЕ ОПРОШТАЈА 123 белих, свежих ружа под обод свога сламног шешира, те иредставЈ£а слику највеселије младости. Чак и Марија Гваско, која ка(шда*ронеса седи за столом с јагодама, нагнула је своју главу с дивном косом, испод великог белог шешира с белим перјем, нагнула је своје лепо замишљено лице над киту румених ружа снажног и заносног мириса, коју јој је мало час дала Стефанија Фарнезе, весела млада Гркиња. Она крије своје лице, на коме између обрва лебди нека тајанствена мисао, крије га у те румене руже, чији је мирис, који је она увек волела, узбуђује тако да јој се очи влаже сузама. И сва она атмосфера испод оног старог и бујног дрвећа, испод онога ведрог неба, нреко кога кад и кад пређе који облачак, на догледу оне простране Сијенске Пијаце и стаза, које се губе у непознатим долинама огромне виле, све је то само двострук дражесан ритам, који се мења између јагода и ружа, између ружа и јагода, и у који женска драж и чар уносе јачу, интимнију, примамљивију жицу. — Шта ти је? — упита Фламинија Марију Гваско за столом с јагодама, где се већ преко два сахата труде за напуштену децу. — Ништа — промрмља Марија, грицкајући један црвенн листак. — Јеси ли уморна, а? — Да, малко. — Сутра ћеш се одморити. — А шта ћу радити, када се одморим? — упита је Марија снуждено и забринуто. Фламинија је ћутала; није јој одговорила ништа, а израз бола залебдео јој је на лицу, које је лепо од доброте. Али свет се опет накупи око стола да купује јагоде, а дона Маргерита Савели, плавог лица пспод шешира с белим маргаритама, прима новац, и меће га у неку кесу од старинске тканине, која се толико напунила, да се више не може везати њеном сребрном врвцом. — Погледај, погледај, Фламинија, колико је новаца! кликну она весело. Пре неколико минута беше Ђани Прована, који већ читав сахат лута по одабраној и елегантној гомили и који је нрилазио свима столовима, али ни за један — надувен и охол као н увек — није хтео сести, пре неколико минута беше Ђанп Прована пришао столу с јагодама, где је прозборио неколико